Kontakt mail: izvorekoloskesvesti@gmail.com
Kontakt
tel.:064 476 10 16
Ključno
pitanje
 |
Održiv
razvoj nije
suština za prirodu, već pre sposobnost ljudskog društva da izvodi
stalne reforme u cilju da sačuva osetljivu ravnotežu između ljudi
i njihovog prirodnog sistema za održanje života (Prirode). |
U
prevodu, održiv razvoj nije najbolje rešenje za prirodu, već čuvanje
sistema koji upumpava život u nas ljude.
To je proces korišćenja resursa održavanjem sklada između budućih
i sadašnjih potreba.
Da
bi se takav proces uspešno izveo potrebna je nova orjentacija tehnološkog
razvoja i mnogo bitnija promena institucionalnog razvoja - promena
društva.
Kako
smo krenuli u pogrešnom pravcu
i zašto se sve ovo događa?
Ako zamislimo da je istorija planete
Zemlje duga mesec dana, čovek je na njoj prisutan samo jedan minut.
U početku nastanka ljudi su bili sakupljači hrane, pa tek mnogo kasnije
lovci na hranu.
U oba slučaja sve je funkcionisalo savršeno po prirodu, jer je čovek
poput svih ostalih bića poštovao Prirodne zakone, uzimao prirodno,
ostavljao prirodno, selio se, uzimao samo koliko mu treba i delio
sve sa svima. Te narode zvaćemo ostavljački
narodi.
U plodnim nizijama reka Tigar i Eufrat živeo je narod Semiti koji
nije bio ni sakupljački ni lovački, već su bili prvi lutajući stočari
i oni su takođe pripadali ostavljačkim narodima, pozitivcima.
Degeneracija ljudskog društva dogodila se skoro oko 8 500 pre nove
ere (ili pre Hrista), kada je jedan narod napao Semite, pretke Jevreja.
Ko su oni bili i mnogo bitnije pitanje je zašto su oni napali Semitske
stočare?
To je bio prvi narod poljoprivrednika, koje ćemo zvati uzimačima.
Spustili su se sa Kavkaza sa nasilnim znanjem o poljoprivredi.
Zvaćemo ga nasilnim jer im je prenešeno sa brojnim drugim znanjima
(matematika, astronomija...), a da za to nisu bili spremni jer nisu
posedovali znanje o održivom življenju.
Nejasno je ko im je to znanje preneo, jer brojni artifakti govore
da je nemoguća takva astronomska preciznost, kalendari i sl. za civilizaciju
na tom razvojnom stepenu u kavkaskim planinama, ali za nas to i nije
trenutno bitno.
Ovaj deo priče opisan je od starosedelaca Semita, predaka Jevreja
i detaljno je opisan u drevnim Svetim Jevrejskim Knjigama i kasnije
u Bibliji.
4500 godina pre Hrista, kavkaski uzimači su se preko Male Azije proširili
na zapad i na planine na severu i istoku.
Invazija uzimača je započela! Započeli su poljoprivrednu
revoluciju.
To
je biblijska priča o ratu naroda, Adamovim sinovima, kada je brat
krenuo na brata, priča o poljoprivredniku Kainu, koji je ubio brata
Avelja, stočara.
Mnogim teolozima nije jasno zašto je Bog prema Bibliji odbio poklon
u vidu pšenice, a prihvatio zaklano jagnje stočara kao poklon. Simbolika
je visila u vazduhu, tvrdili se da je jagnje poslušno i nevine...
Evo i ekološkog objašnjenja...
Čovek je osilivši se, u zabludi pomislio da sam stvara hranu, a ne
da je njen korisnik, da hrana kao i zemljište koje je koristio za
poljoprivredu pripadaju isključivo njemu i počeo da se bori protiv
Prirode.
Uzimači su ubijali i idalje to čine, sve narode oko sebe koji nisu
hteli da se preobrate u uzimače.
Doveli su do toga da se nekontrolisano seku i pale šume, uništavaju
sve biljke koje nisu poljoprivredne i da se životinje proteruju i
istrebljuju sa terena određenih za poljoprivredu.
Višak
proizvedene hrane poljoprivredom doveo je do naglog rasta uzimača
- demografske eksplozije, uzimača.
Iako su proizvodili sve više hrane, uzimači su se više i razmnožavali,
pa hrane nikada nije bilo i neće biti dovoljno za takvu civilizaciju!
Broj
uzimača je zbog viška hrane neprestano rastao i trebale su im nove
teritorije za obradu zemlje.
Sistematsko kršenje Prirodnih Zakona, njihova zloupotreba i pokušaji
da se izigraju postali su zvanična vera uzimača, nasilna
nauka, tajno znanje o " vladanju silama prirode " kako
su uzimači mislili, jer ga okolni kako su mislili " primitivni
" narodi " ne poseduju ".
U Evropi su " pagani " i prvi hrišćani živeli u Prirodi,
skladno sa biljkama i sa divljim životinjama. U to vreme verski fanatici
su verovali da će potpuno odaljavanje od Prirode ubiti čovekove nagonske
potrebe i uzdići ga duhovno.
Kada se oformila kao institucija, Hrišćanska Crkva je zabranjivala
verovanja da svako drvo, potok ili bilo koji deo prirode ima svog
duha zaštitinika smatrajući to paganskim verovanjem i tako umesto
smernosti čoveka pred Bogom za koju se zalagala, pomogla je iživljavanje
nad Prirodom i ogoljavanje najvećeg dela Evrope koji je bio prekriven
šumama.
Umesto duhovnog ovladavanja sobom, struje pri Crkvi želeći moć (koju
smatraju i koja to jeste najveći porok) su potegle za nasilnom kontrolom
čoveka i osudom Prirode kao izvorom zla.
Katolička crkva je Svetog Franju Asiškog koji je propovedao jednakost
svih vrsta, biljaka i životinja, ekskomunicirala iz crkve, a tek 1980.g.
proglasila za sveca, zaštitinika ekologije. U Evropi jedino franjevačke
(kat.) i monaške (prav.) zajednice nisu odstupale od ekoloških postulata,
smernosti i skromnosti, jer su oni sastavni deo misije, života.
Srednjovekovni,
evropski, veliki gradski centri zahtevali su hranu, gorivo i građevinski
materijal. Mnogo toga. Pritisak na seljake bivao je sve veći i zbog
toga su obradive površine postajale nepregledne, a šume nestajale.
Priroda je bila oskrnavljena.
U
to vreme u obe Amerike, Polineziji i Indiji neekološki sistemi za
navodnjavanje učinili su zemlju slanim pustinjama i usevi su prestali
da rastu.
U Indoneziji planinska stepeničasta poljoprivreda dovela je do spiranja
plodne zemlje i ostao je samo goli kamen (laterizacija). Kmerska civilizacija
je posekla džunglu oko gradova što je izazvalo eroziju zemljišta i
njihove izvore i sisteme za navodnjavanje pretvorilo u kaljuge - čime
je čitav jedan narod istreblen.
Nestajale su čitave drevne "napredne" civilizacije, zbog
nepoštovanja eko kodeksa.
Evropska
civilizacija je u svom nastanku uvidela da vrši samouništenje, ali
je zbog profita zauzela stategiju kolonijalizma, prerađivanja prirodnih
resursa dalekih teritorija, otimanjem od naroda koji su živeli u skladu
sa Prirodom. Kolonijalizam je cvetao...
Takva evropska kultura je svoju invaziju proširila na Ameriku,
Aziju i Afriku, prenoseći pogubne navike.
Indijance je trebalo spasiti od njih samih, jer kako su pisali osvajači:
"Ovo je narod koji se ne bavi trgovinom, nema sudstvo niti političku
vlast, niko nije ni u čijoj službi, nema bogatih i siromašnih, nema
ugovora, nasleđivanja, nema deobe imanja, zemljoradnje...Reči koje
označavaju laganje, izdaju, prevaru, pohlepu, zavist, klevetu i praštanje,
niko nije čuo...bolesnu osobu teško je videti."
Mišel de Montenj
U
Evropi je dotadašnja tradicionalna poljoprivreda koristila zemlju
domaćinski, smenjujući useve, sadeći zajedno različite vrste - dozvoljavajući
zemlji da se oporavi.
Stočari su stada napasali u prirodi i prirodnom hranom...
Međutim otimanjem i gomilanjem dobara iz kolonija, pohlepne evropske
zemlje su podigle drugu revoluciju posle poljoprivredne - industrijsku
revoluciju.
Proces industrijalizacije zahvatio je sve oblasti.
Industrijalizacija
u stočarstvu je životinje sa livada oterala u tamne fabrike mesa,
bez prirodne svetlosti, bez mogućnosti kretanja da bi se brže tovile,
a kao hranu daju im ono što nikada ne bi jele - mlevene otpatke ponekad
i od sopstvene vrste...zbog profita.
U poljoprivredi sa parcela zasađenih različitim, mešovitim biljnim
kulturama, genetski otpornim na bolesti i insekte, opasanim obodima
divljine, prešlo se na plantažnu poljoprivredu, kako bi je mašine
lakše obrađivale i sve samo da bi se uvećao profit do maksimuma.
Umesto raznovrsnosti, zavladala je samo jedna biljna kultura - monokultura.
ZAKON
OPSTANKA EKOSISTEMA: Kada je raznovrsnost oblika života i nežive
materije, mala, oslabljeni su lanci ishrane,
kruženja materije i svi drugi sistemi održavanja života.
Takav sistem izumire za kratko vreme, jer je preosetljiv na sve -
neodrživ!
Svi prirodni lanci biološkog kruženja i očuvanja su velikim delom
iskidani.
Nepregledna polja poljoprivrednih monokultura su postala, gledano
biološki, pustinje.
70% kukuruza na svetu danas je rašireno od 6 sorti, koje su smatrali
podesnim.
Ostale prirodno otporne podvrste su istrebljene, a bilo ih je na stotine!
Takva revolucija smenila je ekološki podobne
useve jednolikim hibridima, pravljenim da prihvate hemijsko đubrivo,
biocide i 3 puta više vode.
Za kupovinu takvog semena potrebni su krediti, mašine, dodatna voda,
veštačko đubrivo, gorivo za mašine i hemikalije jer su hibridi neotporni...
Naravno
sve to su ponudile kolonijalne sile narodima koji su živeli u skladu
sa Prirodom,
u zamenu za zelenaške kredite.
Analize
pokazuju da je razlika izmedu najbogatijih i najsiromašnijih zemalja
bila:
3 prema 1 u 1820.godini
11 prema 1 u 1913.godini
35 prema 1 u 1950.godini
44 prema 1 u 1973.godini
72 prema 1 u 1992.godini
Materijalno bogati su postajali sve bogatiji na račun svih i svega
- prirode.
 |
Dok
kapitalizam nije uspostavio industrijsko društvo skoro 80% svega
što je koristilo čovečanstvo poticalo je iz biljnog i životinjskog
carstva, a 20% iz mineralnog. To su bili obnovljivi izvori. Industrijalizacija
je preokrenula tok na neobnovljive materije poput minerala i ruda,
a čoveka svela na puki produžetak mašine.
Iz kontakta sa Prirodom i zdravog života, prešli smo u drugi krug
pakla. |
Kapitalizam
nije kriv, već je to evropska tradicija, evropska kultura, a marksizam
je samo nastavak te tradicije, a ne raskid sa njom.
Socijalističke zemlje pokazale su identičan stav prema Prirodi, kao
i kapitalističke.
Pošto
se pod tiranijom uzimača događa izumiranje svih vrsta na planeti,
oni su
umesto preispitivanja sopstvene, nasilne, filozofije "vladanja
zloupotrebom moći " nad ostalim bićima i Prirodom, otišli
korak dalje ka uništenju...
Uzimači su zatim pokrenuli i 3. revoluciju - biotehnološku
revoluciju.
Silom
nastavljaju započeto zlodelo pokušavajući da
kloniraju, da
sami osmisle žive organizme Genetski
Modifikovane, da ukrštaju biljke
i životinje u jedan organizam nasilno - transgena tehnologija...
Transgena himera -
geni čoveka i miša spojeni u jedno biće
Pod
kojim u slovima i ko sme finasirati i voditi naučna istraživanja?
Potrebno je preispitati etiku pod kojom nauka radi - okrenuti nauku
ponovo u humanom smeru, a ne ka profitu i podvući crtu preko koje
se ne sme ići.
"
Ukoliko njime upravlja neznanje, bogatstvo je veće zlo nego beda,
jer je u stanju da snažnije gurne stvari u pogrešnom pravcu."
Platon
Do ovog zaključka su došli i neki od naučnika koji su učestvovali
u biotehnološkoj revoluciji i koji su doneli prvu neformalnu konvenciju
o znanju, koja ima za cilj da spreči zlodela nad Prirodom. Osnovna
načela ove konvencije su: - Naučnici moraju preuzeti moralnu odgovornost
za svoja istraživanja - Znanje pripada društvu i ne može biti privatno
posedovano niti kontrolisano - Znanje je raznovrsno, sveobuhvatno
i pluralističko - Znanje nam mora omogućiti održivi život sa prirodom
- Znanje mora ostati otvoreno i dostupno svima - Znanje mora služiti
javnim interesima...
Dakle
promašena je suština življenja, a nauka je samo alat koji je pogrešno
korišćen.
Pa,
koji su globalni problemi koje smo stvorili?
Izvori
vode
Bezglavim
zagađenjejm vode industrujskim hemikalijama, kućnim hemikalijama i
hemikalijama iz lekova, poljoprivrednim hemikalijama i drugim, smo
već doveli 50% svetskog stanovništva da ostane bez pijaće vode.
Okeani
Pritisak
na okeane raste iz više smerova. Svi proizvođači, ili pravilnije hvatači
ribe doživljavaju kolaps, jer su se količine ribe smanjile ispod profitabilnih
za rad. Za samo 50 godina, istrebili smo 90% velikih ribljih vrsta.
Razlog je prekomeran izlov i zagađenje hemijskim i nuklearnim otpadom
odlaganim u okeane i hemikalijama koje iz reka stižu u okeane. Plankton
u okeanima izumire, a znamo da proizvodi više kiseonika nego sve šume
na planeti zajedno.
Zemljište
Korišćenje
hemikalija za poljoprivredu (veštačka đubriva, pesticidi i herbicidi),
prekomerna upotrebe i širenje urbanih građevinskih oblasti doveli
su do trovanja i gubitaka zemljišta za poljoprivredu, ali i do gubitka
divlje prirode.
Šume
Krčenje za potrebe industrije drveta i dr. sirovina i potreba za poljoprivrednim
zemljištem doveli su neke šumske sisteme do uništenja za samo par
godina...dok su ostali na izmaku.
Prašume su skoro uništene. To je izazvalo poremećaje u prirodnim rezervoarima
vode, klizištima i izazvalo poremećaje klime.
Biljne
i životinjske vrste
Preko
34 000 biljnih vrsta i 5200 životinjskih vrsta širom sveta su pred
izumiranjem, a mnogo hiljada njih izumre pre nego što budu uvrštene
u spisak ugroženih.
Tekuća globalna brzina izumiranja vrsta je 20000 vrsta godišnje, eksponencijalno
veća od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa.
Mnogi biolozi veruju da smo usred najveće epizode izumiranja od nestanka
dinosaurusa pre 65 miliona godina isključivo zaslugom čovekovog odnosa
prema prirodi i sebi.
Nestanak vrsta znači nestanak celokupnog sistema, jer vrste medjusobno
zavise jedna od druge, to znači i nestanak hrane, lekova, prirodnog
sistema filtriranja, vezivanja tla, vlage, tj. drastične promene klime
i još mnogo čega...Najnoviji izveštaj za 2009. godinu glavnog medunarodnog
tela za pracenje života na planeti tvrdi da jednoj cetvrtini svih
vrsta sisara na planeti, jednoj osmini svih vrsta ptica na planeti,
jednoj trecini svih vrsta vodozemaca na planeti i skoro svim biljkama
preti potpuni nestanak! *Izvor podataka - Svetska unija za ocuvanje
živog sveta IUCN
Stanovništvo
Zemlja
je prenaseljena. Mogućnost da planeta apsorbuje otpad i druge štetne
uticaje su istekli. Sposobnost da se proizvede hrana i energija su
na izmaku. U svemu se približavamo limitima prirode. Ako dostignemo
limit od 12.4 milijarde svaki peti čovek će živeti u potpunoj bedi,
bez hrane i vode, a svaki deseti će biti ozbiljno neuhranjen.
Atmosfera
Uništenjem
ozona u stratosferi pretimo da pojačani ultra-violetni zraci(radijacija)
unište većinu života(vrsta) na planeti. Ovi problemi se već osećaju.
Nastali su usled industrije, hemijskih prizvoda i stotine nepotrebnih
stvari koje kupujemo.
POVEĆANJE
UČESTANOSTI PRIRODNIH KATASTROFA ZADNJIH 40 GODINA U MILIJARDAMA $.
(Žuto je pokriveno osiguranjem)
Danas
je već sa sigurnošću poznato da se koncentracija CO2 značajno povećala
tokom poslednjeg veka, pa je gotovo sigurno da je to posledica ljudske
aktivnosti.
Postoje dakle i prirodni izvori promene koncentracije CO2 medu ostalim
i vulkanske erupcije. Zemlja je dinamički a ne statički sistem. Medutim,
sve je više očigledno da postoji jaka veza između koncentracije CO2
i prosečne globalne temperature.
Zemlja se zagrejala za 0.5°C u toku prošlog veka.
Procenjuje se da ce se globalna temp. vazduha na Zemlji povecati za
otprilike 1-3.5°C do 2100. godine. To je najbrže menjanje klime u
poslednjih 10 000 godina.
Zagrevanje ovakvih razmera uticaće na promenu temperature i raspodelu
padavina.
To će prouzrokovati porast nivoa mora i promene u raspodeli snadbevanja
vode za piće. Takode će uticati na zdravlje ljudi, vitalnost šuma
i drugih prirodnih oblasti, kao i na poljoprivrednu proizvodnju, hranu.
Zbog više vode u atmosferi bice više kiše i snega, što ce uzrokovati
poplave, eroziju tla i ogromne štete. U drugim oblastima Zemlje biće
suša.
Za poslednjih 100 godina nivo mora porastao je za 10-25cm. Topljenje
glečera širom sveta doprinelo je povećanju nivoa mora. Topljenje i
zagrevanje tundre (Sibir, Aljaska) dovodi do raspadanja organskih
materija i oslobadanje ugljenika, stvarajuci dodatni izvor stakleničkih
gasova.
Specijalizovan
međunarodni servis za praćenje stanja životne sredine UNEP/GRID-Arendal,
prikazao je porast broja svih katastrofa (odroni, zemljotresi, ekstremne
temperature, poplave, najezde insekata, vulkanske erupcije...) na
grafikonu ispod. Na donjoj osi su godine od 1900.g. do 2000. godine,
a na uspravnoj osi je prikazan porast katastrofa do 430 puta.
Izvor
podataka:UNEP/GRID-Arendal
Preostaje
nam u najboljem slučaju oko 10 do 15 godina do nepovratne tačke,
posle koje će biti nemoguće povratiti ravnotežu.
Iz navedenog razloga treba odstraniti uzrok bolesti čovečanstva,
pa će se i životni problemi pojedinaca umanjivati.
Izveli
smo potpuno zagađenje svesti, takozvano socijalno zagađenje.
Zagađen
um zagađuje prirodu i obratno.
Odrodili smo se od prirode, ostalih ljudi, drugih biljnih i životinjsih
vsta i poprimili mentalno i fizički pogubne navike.
Mnoge naše štetne navike nisu duhovna, niti biološka potreba i mogu
biti izmenjene, zamenjene, smanjenje ili ukinute.
Šta
da učinim?
Neke
zajednice i pojedinci na odgovornim mestima uveliko uviđaju računicu
gubljenja prirodnog bogatstva (života), a neki zarad profita (pohlepa)
i ostanka na vlasti (ego) dozvoljavaju i podstiču uništavanje resursa.
Pokažimo im da priroda i život vrede više i da gube na pogrešnoj računici.
Život nema cenu.
Na
nama je da neekološki pristupi postanu društveno nepoželjna pojava
i da odgajimo ekološki i duhovno svesne generacije.
Edukacija dece ka mirnodopskom, duhovnom, a ne materijalnom napretku,
osnivanje i saradnja udruženja građana, tj. organizovano građansko
društvo deo su rešenja problema, ali nemoj nikada da zaboraviš "Promena
počinje iznutra - neprekidno se menjaj!"
U promeni koja počinje iznutra i uz naš materijal koji nudimo na CD-u,
koji
će ti u ovome pomoći, moći ćeš započeti rad na promenama u društvu.
Uključi se aktivno u promenu - Javi nam se.
