Sledeća lista je pokušaj da opišu obavezujuća pravila po kojima korporacije rade. Neka pravila se preklapaju, ali uzeta zajedno mogu pomoći da se shvati zašto se korporacije ponašaju kako se ponašaju i kako su uspele da dominiraju okolinom i ljudskim bićima.

JEDANAEST PRAVILA
KORPORATIVNOG PONAŠANJA

1. PROFIT: Profit je jedino i krajnje merilo svih odluka korporacije. Profit kod korporacija ima prednost nad dobrostanjem zajednice, zdravljem radnika i stanovnika, očuvanjem prirode i sigurnošću. Korporacije će čak naći način da trguju sa tzv. "neprijateljskom" državom u ratu iako polise to zabranjuju. PROFIT i RAST su dva osnovna imperativa korporativnog ponašanja i zajedno čine korporacijski instikt za preživljavanje.

2. RAST: Korporacije žive ili umiru zavisno od mogućnosti da dostignu rast.
U ovome zavise od investitora, berze, banki i doživljaja javnosti. Imperativ rasta podstiče želju korporacija da nađu i koriste deficitarne, retke prirodne izvore u siromašnim delovima sveta.

Ovaj efekat je sada veoma vidljiv na par prastarih mesta koja su potpuno žrtvovana korporacijskoj proizvodnji. Ljudi koji koriste prirodne izvore, resurse i u bogatim oblastima se teraju da odbace tradicionalne načine korišćenja i pristanu na potrošačku kulturu proizvodnje.
Korporativni planeri uporno pokušavaju da dovedu "manje razvijena društva" do nivoa da naprave infrastrukturu za razvoj, da dovedu nove radnike i potrošače.
Korporacije tvrde da ovo rade iz altruističkih razloga da bi podigli standard življenja, ali korporcije nemaju altruizam.

3. NADMETANJE I AGRESIVNOST: Korporacije stavljaju sve osobe u poziciju da se takmiče međusobno. Svaka osoba koja želi korporacijsku karijeru mora da iskoristi trenutak.
To se odnosi na nadmetanje sa drugom kompanijom ili kolegama u istoj kompaniji.
Kao zaposlena osoba očekuje se da budete deo tima, ali kao korporacijska osoba očekuje se da gazite preko svojih kolega.

Korporativna ideologija drži da nadmetanje poboljšava radni učinak i korporativne performanse i tako pomaže društvu. Naše društvo je ove premise prihvatilo kao ispravne.
Nažalost to utiče nepovoljno na psihu i međuljudske odnose.
Živeći po standardima nadmetanja i agesije na poslu, ljudska bića se uče da ne umeju da izraze nežnost i lična osećanja.

4. NEMORALNOST: Pošto nisu humane, korporacije nemaju moralne i altruističke ciljeve. Odluke koje su dobre po društvo i životnu sredinu nemaju podlogu u dobročinstvu.
Korporativne odluke se donose na "neemocionalnoj" bazi tj. na "objektivnim" procenama.

Korporacije pokušavaju da sakriju svoju nemoralnost i pokušavaju da deluju kao da su altruistične, humane. Recimo tvrde da se brinu za čišćenja zagađene sredine, umetnost i programe lečenja. Korporativni napori da izgledaju humano su samo smicalice odnosa sa javnošću i alati za sebične projekte.

Pravilo slobodne trgovine je da reklamiraju svoje kvalitete koje nemaju u cilju da smanje negativna osećanja javnosti o sebi. Kada korporacija kaže "Mi brinemo", to je da bi prikrili činjenicu da javnost vidi da nemaju osećanja i moral.

Ako se korist po njih ne pojavi, "humane" radove prekidaju. Kada je Exxon firma uvidela da čišćenje obale Aljaske od naftnih mrlja nije poboljšalo sliku javnosti o njima, jednostavno su prekinuli radove.

5. HIJERARHIJA: Korporativni zakoni nalažu da su korporacije po strukturi podeljene na superiorne, vladajuće i podređene sa centralizovanom piramidalnom strukturom(predsednik, direktori, načelnici...) Efikasnost ovakvog sistema(koji karakteriše vojsku, vladu i većinu ustanova u društvu) se retko dovodi u pitanje.

Efekat na društvo od usvajanja hijerarhiskog modela je učinio da nam se čini da je sve spakovano po redosledu. Da su neki poslovi važniji od ostalih, da je neki stil života važniji od drugog, da su neke rase bolje, da su muškarci bolji od žena, zapadnjaci od nezapadnjaka.
Da su ljudi iznad prirode.

Efikasni, ne hijerarhijski model organizovanja postoji na planeti milenijumima, ali on je retko poznat ljudima.

6. KVANTIFIKACIJA, LINEARNOST I SEGMENTACIJA: Korporacije zahtevaju da se subjektivne informacije prevedu u objektivnu formu, brojeve. Subjektivan, duhovni aspekt šuma, na primer, ne može biti preveden, i stoga za korporacije ne postoji.
Šume su ya korporacije procenjene kao "drvna građa".

Kada se od korporacija zahteva da smanje ispuštanje štetnih gasova u vazduh, one lobiraju da se usvoje lošiji standardi za dozvoljeni nivo, kako bi smanjili troškove filtracije.
Rezultat je da se po njihovim računicama određeni broj ljudi treba razboleti i umreti.

Korporativni moto nije "bezbedno koliko je moguće", već pre bezbedno "koliko profit za održavanje dozvoli".

7. DEHUMANIZACIJA: U velikoj većini korporacija zaposleni se vide kao cifre, zamenivi od drugih ljudi ili mašina.

Za zaposlene u menadžmentu, ne postoje subjekti, već uvek moraju praktikovati donošenje odluka koje ne ostavljaju mesta emocijama.
To se odnosi na otpuštanje zaposlenih, kao i na životnu sredinu i društvo.

8. EKSPLOATACIJA: Korporativniprofit zasnovan je na jednostavnoj formuli.
Profit je jednak razlici između iznosa plaćenog zaposlenom i i ekonomske vrednosti obavljenog rada i/ili razlici između iznosa plaćenog za sirovinu sa troškovima procesa i krajnjom prodajnom cenom. Radniku nije kompenzovana puna cena rada...

9. PROLAZNOST: Korporacije postoje van vremena i prostora, one su legalne tvorevine koje postoje samo na papiru. One ne umiru prirodnom smrću i nadživljuju svoje kreatore.
One nemaju obavezu prema mestu, zaposlenima ili komšiluku.
Nemajući rok trajanja, bez obaveza prema mestu, one su nefizička tvorevina
(fabrike su recimo fizički entitet jer su vezane za mesto).
Korporacije mogu premestiti svoju centralu i sve svoje operacije na prvi znak neugodnosti, zahteva zaposlenih, viših taksi ili novih ekoloških zakona.
Tradicionalna ideja angažovanja zajednice je strana korporativnom ponašanju.

10. OPOZICIJA PRIRODI: Čak iako zaposleni u korporacijama vole prirodu, same korporacije i korporativna društva, su suštinski posvećena lošem uticaju, zameni i promeni prirode.
Za korporacije odgovorne za proizvodnju robe, profit dolazi od transformisanja sirovih materijala u prodajnu formu.

Rude se prerađuju u recimo automobile, drveće u recimo nameštaj i papir i sl.
Kada se prirodni resursi potroše u jednom delu sveta korporacije se sele u drugi deo sveta.

Banke finansiraju proces prerade, a osiguravajuća društva umanjuju poslovni rizik.
Ovaj proces ne može trajati u nedogled, jer je planeta ograničena.

11. HOMOGENIZACIJA: Zagovornici konformizma, robnog društva tvrde da takvo društvo donosi veće izbore i raznovrsnost od ostalih društava. Izbor ovde označava izbor robe na tržištu. Zapravo korporacije žele da svi živimo na identičan način, da dostižemo zadovoljenje kupovinom stvari u svetu gde svaka porodica živi izolovano od druge i ima identične mašine.
Cilj je fenomen‚ "usamljenika" jer je on produktivniji od porodice, jer svaka usamljena osoba duplira potrošački obrazac, tj. treba joj recimo 1 veš mašina, kao i za čitavu porodicu.

Životni stil i ekonomski sistem gde ljudi dele komfor i posao, koji ne ohrabruje ljude da nagomilavaju komfor ili koji slavi nematerijalne vrednosti, nisu dobri za posao. Ljudi koji žive kolektivno, koji dele dobra, mašine i uređaje (ili još gore žive bez njih) su čudaci za korporativno robno društvo.

U nerazvijenim delovima sveta, satelitska komunikacija predstavlja Zapadnu televiziju i marketing, a poboljšanja u tehničkoj infrastrukturi ubrzavaju razvoj.
Većinu ovih aktivnosti sponzoriše Svetska Banka i Međunarodni Monetarni Fond, kao i US Agencija za međunarodni razvoj, Inter-Američka Banka i Azijsko-Američka banka i sve navedene služe korporacijama.

Moramo odbaciti ideju da će korporacije reformisati same sebe, jer to je isto što i verovati da će armije prihvatiti pacifizam kao filozofiju.

Kako se osloboditi ?

Borba za pravdu nikada ne bi trebala biti odbačena jer druga strana ima novac i oružije.
Naprotiv istorija je pokazala da su MOTIVACIJA, UPORNOST, DOSETLJIVOST I HRABROST uvek davali dobar ishod za pravedne ciljeve.

Izuzetna knjiga koju bi svaki Zeleni trebalo da pročita se zove "Išmail"od Daniel Quinn-a.

Pripovedač u knjizi daje oglas sadržine:
"Učitelj traži učenika. Mora imati najdublju želju da spasi svet. Dođite lično na razgovor."
Na njegovo zaprepašćenje ispostavlja se da je učitelj gorila po imenu Išmail.
U časovima dijaloga Išmail podučava zašto su stvari postale ovakve kakve jesu...
U nezapamćenoj razmeni ideja Išmail, saopštava da je 60-tih godina jedan pokret koji se borio za mir u svetu danas vodeća snaga Zelenih, a da su ti ljudi danas zreli i svesni:
"Oni su tada probali na jedan naivan i neorganizovan način da pobegnu iz zarobljeništva, ali su ultimativno propali, jer nisu videli gde su rešetke kaveza. Ako ne možeš da otkriješ šta te drži unutra, volja ubrzo postaje zbunjena i neuspešna."

"Svet neće moći još dugo da preživi kao čovekov zarobljenik." nastavlja Išmail.

Ali "Znam da je među vama puno onih kojima bi bilo drago da oslobode svet iz zarobljeništva."

"Slažem se." rekao je učenik.

"Šta ih sprečava da to učine?" pitao je Išmail.

"Ne znam.", odgovorio je učenik.

"To je ono što ih sprečava. Nisu sposobni da nađu rešetke kaveza."
Rešetke kaveza nisu štetne korporacije, mada su velike i moraju biti zaustavljene.
Niti su rešetke našeg kaveza struktura moći napravljena od džinovskih korporacija sada većih od većine država, mada te strukture moraju biti trajno zamenjene institucijama koje razdeljuju moć i profit za razliku od korporacija koje ga gomilaju.
Rešetke našeg kaveza leže u našim sopstvenim umovima koji su postali kolonizovani uvrnutom dominacijom korporacija nad našim životima i nad našim društvom.
Ove korporacije sve više određuju ne samo ko će koji posao da radi,
ko će šta da jede, pije, oblači, već i kako da se misli. Rezultat vladavine korporacija je NI fenomen: "nema izbora".

Netačno je da ne postoji izbor. Za razliku od korporacijskog življenja, gradimo modele koji hrane pitomo održivo društvo.

 

HAJDE DA POGLEDAMO NEKE PRIMERE SLOBODNOG; OTVORENOG; ODRŽIVOG ŽIVLJENJA NA DELU

 

1. Primer - Slobodan protok znanja

Pod načelima slobodnog i otvorenog sveta, volonterskim radom razvijaju se:

NAPOMENA: Klikom na sliku projekta odlazite na stranice projekata. Linkove smo prilagodili za naše podneblje, to jest da posećujete stranice na Srpskom jeziku. Klikom na druge jezike i pretragom možete pronaći mnogo više tekstova, jer su volonteri recimo engleskog govornog područja dodali više tekstova.

Wikipedia je projekat izgradnje besplatne enciklopedije na svim jezicima sveta. Preko interneta, svako je pozvan da doprinese. Projekat je započeo 2001. godine, sada ima 5 000 000 stavki, na 150 jezika, uključujući i naš.

Wiktionary je slobodan, besplatan, rečnik na svakom jeziku. Projekat je započeo 2002.g. i danas je dostupan na 50 jezika sa preko 200 000 reči.

Wikiquote sadrži izjave slavnih ljudi, citate iz knjiga, govora, filmova ili svakog intelektualno zanimljivog materijala. Projekat je počeo 2003.g. a 2006 je sadržao 45 000 stranica na preko 30 jezika.

Wikibooks teži da sakupi kolekcije besplatnih, slobodnih elektronskih izdanja knjiga, uključujući, knjige, kurseve jezika, priručnike... Cilj je pomoći samoukima, studentima i profesorima srednjih škola i fakulteta. Projekat je počeo 2003.g. a sada ima 22 000 lekcija, na 45 jezika.

Wikisource višejezični projekat koji sakuplja razne slobodne tekstove poput zakona i klasika, kao podrška ostalim projektima.

Wikispecies baza podatakao o vrstama, taksonomiji, pretežno za naučnike. Marta 2006 baza je imala 30 000 uniteta.

Wikimedia Commons projekat započet je 2004.g i sadrži besplatne video zapise, slike, muziku, govorne testove i ostale besplatne medije koji se mogu koristiti za ostale Wikimedia projekte.

Servis vesti je pokrenut 2004.g. sa misijom da informiše o raznim temama. 2006 je aktivan na 11 jezika sa 6000 članaka. Dopisnici širom sveta sarađuju. Zahteva se neutralno izveštavanje. Ovo je alternativa komercijalnim servisima vesti i sve se činjenično proverava.

Wikiversity je wiki univeritet za besplatno školovanje i razvoj učila. Za sada nije dostupan na Srpskom jeziku.

Meta je centrala za koordinaciju i razvoj projekata, sajt sadrži vodič za pomoć, predloge, diskusije, polise... Za sada nije dostupan na Srpskom jeziku.

 

 

 

2. Primer slobodne, otvorene i čiste tehnologije

Ideja slobodnih tehnologija podrazumeva da pripadaju svakome, a autor živi od tehničke podrške, ako je korisnik želi. Otvorena znači da su znanje o pravljenju i svi tehnički podaci dostupni svakome i svako je pozvan da je unapredi i to podeli sa svima.Čista tehnologija podrazumeva da njeno korišćenje minimalno narušava prirodne procese.

Koliko je ovo "Realno"?

Slobodni programi (open source)
(Ovo je popularan tekst za one koji se prvi put susreću sa slobodnim svetom )
Davno kada su prvi operativni sistemi zaživeli, jedan se izdvojio kao izuzetno napredan, pod imenom UNIX (juniks). Unix je bio toliko obiman i nezgrapan, skoro neupotrebljiv za obične korisnike jer nije imao grafički interfejs (tzv. GUI), tj. nije radio po sistemu klini tu i klikni tamo, već su se sve komande ukucavale, tj. par hiljada komandi i odrednica (switch) sa slobodom kombinovanja.

Trebalo je posvetiti desetinu godina učenju komandi i odrednica da bi se sistem ozbiljno koristio, a većina korisnika-neprogramera nije imala želju da se upušta u takvu avanturu, a i kod*operativni sistem, nije bio besplatan.

Srećom po sve nas grupa ljudi po načelima slobodnog sveta razvija svrsishodniji, otvoren kod (open source) pod imenom LINUX, a uz to i besplatan.
Stvorena su prva grafička okruženja (ono što slabo upućeni brkaju sa jezgrom sistema) koja se vezuju na jezgro i ubrzo obični korisnici dobijaju interesovanje za korišćenje računara, jer mogu da klikću mišem, umesto da komuniciraju sa jezgrom kucajući po tastaturi.

Gde nastaju prvi problemi?
Kako vremenom raste interesovanje korisnika, raste i broj onih koji u tome vide profit...
Da pogodili ste "pojavio" se Windows. Možda ga znate kao prvi operativni sistem, ali grešite jer to što vidite na ekranu se zove GUI, ili grafički interfejs, a Microsoft nije idejni tvorac GUI-a, niti je idejni tvorac jezgra (tzv. KERNELa).

Ukratko znači operativni sistemi koje koristimo imaju jezgro, (tzv. KERNEL) i na to dodat grafički interfejs (tzv GUI).

Korporacije kriju izvorni kod Kernel, kažu da pravo vlasništva pripada isključivo njima , ne smete ga menjati i usavršavati, niti znati šta je u kodu makar to bilo i zloćudno po vas, a jeste, jer ga namerno takvim prave iz komercijalnih pobuda i pokušaja da nasilno kontrolišu korisnike.

Otvoreni kod (OPEN SOURCE) koji razvija slobodan svet možete koristiti, usavršavati, čitati i proveravati jezgro-kernel, besplatan je, može ga kopirati i deliti dalje.

Takođe na otvoreni kod možete postaviti grafički interfejs koji vama više odgovara po broju funkcija i izgledu ili čak postaviti više različitih vrsta, i imati više grafičkih sistema istovremeno!
Ukratko možete šta vam je volja sem da ga preprodajete...
Takav operativni sistem je barem stotinu puta savršeniji od Windowsa i još brže se razvija jer na njemu rade milioni programera. Ako vam nije jasno zašto oni rade, šta ih motiviše, shvatite da su programeri ljudska bića koja žele prijatelje programere (zajednice), razmenu ideja, da unaprede nečiji rad, kao i da drugi unaprede njihov...a korporacije sve to zabranjuju!

"Smatram da je zlatno pravilo da ukoliko mi se program sviđa moram da ga delim sa drugim ljudima kojima se sviđa. Prodavci softvera žele da podele korisnike i onda da vladaju njima, primoravanjem svakog korisnika da se složi da ne deli program sa drugima. Ja odbijam da ovako razbijem solidarnost sa drugim korisnicima. Ne mogu čiste svesti da potpišem ugovor o neobjavljivanju ili ugovor o softverskoj licenci. Godinama sam radio u Laboratoriji za veštačku inteligenciju kako bih se odupro takvim tendencijama i drugim negostoljubivostima, ali na kraju su otišli predaleko: nisam mogao da ostanem u instituciji gde se takve stvari rade protiv moje volje.
Kako bih mogao da nastavim da koristim računare čista obraza, odlučio sam da sastavim dovoljan korpus slobodnog softvera kako bih bio u mogućnosti da uopšte ne koristim softver koji nije slobodan..." reči su čoveka Ričard Stalman-a na početku projekta GNU. Pročitajte misli i ideje čoveka koji je davno vizionarski započeo oslobađanje programa, u GNU manifestu.

Ukratko danas u svetu postoje zajednice miliona programera koje razvijaju jezgro (kernel) otvorenog koda OPEN SOURCE-a, javno, one koje razvijaju grafički interfejs-izgled-šminku (GUI) i naravno poklanjaju nam to pod GNU licencom i pod raznim imenima iako je to skoro sve jedan isti LINUX(linuks).

Prednosti LINUX nad Windows sistemom, za običnog korisnika su:

+ Može koristiti i bez naprednog znanja u grafičkom modu kao Windows sa dodacima koji su još bolji, ali i za savršeno profesionalan rad koji windows ne može da dostigne jer je Linux stotinama puta savršeniji.

+ Sve originalne knjige za učenje su besplatne i odavno je sam grafički interfejs /ono po čemu klićete/ preveden na Srpski, ali i na sve jezike sveta.

+ Ne kršite zakon koristeći ga bez plaćanja i smete ga kopirati i deliti javno.

+ Prateći programi su besplatni za sve moguće i nemoguće namene, mada ima i firmi koje su van slobodnog sveta koje prave programe i traže novac, ali je lepo preskočiti ih jer imate slobodan izbor.

+ Ne postoje virusi za Linux, ali sistem može biti napadnut od profesionalaca preko interneta, kao i svaki drugi sistem.

+ Stotinama puta je Linux bezbedniji od Windowsa jer ima savršeniju strukturu (pa ga nažalost koriste i skoro sve visoko profesionalne firme, vlade i vojske sveta kao glavni sistem na serveru.)

+ Mnogo brži razvoj, popravka grešaka i sigurnosti na nedeljnoj bazi, prelazak na automatiku svega za početnike, neke su od prednosti novih Linuxa.

+ Linux dozvoljava da pored njega koristite i windows na istom računaru, ali ne i obratno.
Linux ulazi u windows dokumente, ali ne i obratno.

+Linux podržava windows formate i programe kao savršeniji, ali ne i obratno.
NAPOMENA: Sve navedeno odnosi se na novije verzije Linuxa!

+ Počiva na principima slobodnog sveta

 

USLOVNO REČENO "NEDOSTACI" LINUXA

- Ponekad je početniku naporno da se opredeli za određenu vrstu Linuxa, jer ga određeni poluprofesionalni korisnici subjektivno savetuju ili čak odgovaraju stvarajući privid svoje elitistične pripadnosti. Takođe neretko ljudi koji su davno prestali da prate razvoj (davno je čak i pre godinu dana) govore o problemima koji su uveliko prevaziđeni (primer drajveri, komplikovana instalacija i sl).

- Neke firme se tvrdo drže načela moći i pokušaja vladanja drugima i na svaki način pokušavaju da uguše pokret slobodnih programa. Neke su otišle toliko daleko da pokušavaju da naprave elektroniku koja će onemogućiti da se na nju instalira Linux. Zovemo ih "Defekno u dizajnu", ali na sreću u manjini su.

- Ljudski otpor prema promenama i strah od novog odbija neke ljude koji dugo koriste windows da probaju Linux i njegove programe. Ako probaju bez napora, kroz igru i idealno uz knjigu, uspeh je zagarantovan. Takođe shvatimo etičke razloge ove odluke.

- Iako je razvijeno hiljade besplatnih savršenih naučnih i popularnih programa, u nekim oblastima programi za linux nisu se razvili koliko je potrebno ili su nedovoljno našminkani koliko neki korisnici očekuju. Programi koji su prvo razvijani za Linux su bili za nauku (matematiku, fiziku, hemiju, medicinu, astronomiju...), bezbednost i umrežavanje, a tek zadnjih godina ubrzano se razvijaju programi za zabavu. Naravno gledanje filmova, slušanje muzike i igrice odavno su bili mogući, a kada kažemo zabava mislimo na stotine drugih gluposti.

KOJI LINUX KORISTITI?

Vrste linux-a zovemo DISTRIBUCIJE.

Obavezno nabavite što noviju verziju distribucije za koju se opredelite.

Savetujemo vam REDHAT FEDORA CORE distribuciju, Mandrake, Slackware ili ako baš ne nađete prethodne onda polukorporativnu Suse distribuciju, ako ste početnik, jer se mogu lako instalirati, pronaći kod prijatelja i imaju stabilnu podršku na internetu.
Kao grafičku podršku instalirajte KDE ako ste ranije bili windows korisnik i snaći će te se bez problema.
Zbuniće vas u početku neki nazivi ali to traje samo par dana. Naravno ima i specijalizovanih distribucija za specijalne namene.

Savete i pomoć u vezi LINUX-a, u našoj zemlji možete dobiti na adresama:

http://gnulinuxcentar.org

http://www.linuxserbia.com/
http://www.linux-beograd.org.yu          Beograd
http://www.ns-linux.org                          Novi Sad
http://www.poluga.org                            Požarevac
http://www.linux-su.info                         Subotica
http://uklk.urosevic.net                          Kragujevac
http://gnu.elfak.ni.ac.yu                          Niš
http://www.gentoo-srbija.org                Gentoo Srbija
http://www.kde.org.yu/                           KDE sajt

Ako želite linux za specijalne namene posetite spisak sa opisima i linkovima za download svih distribucija na adresi:

Ako vas zanima model društva i teorija drugačijeg življenja koju zastupamo, u navigaciji sa leve strane pod nazivom Šta je održiv razvoj / pogledajte stavku Živeti održivo, sa prelepim primerima i nadasve korisnim.