Kontakt mail: izvorekoloskesvesti@gmail.com Kontakt tel.: 064 476 10 16
Lov,
krivolov, ekocid
_______________________________________
Uzroci
osiromašenja biodiverziteta u Srbiji
U
Srbiji danas postoji oko stotinu miliona ptica, 382 vrste, što predstavlja
74 % faune ptica Evrope. Prekomerna eksploatacija u lovu jedan je
od osnovnih razloga sa nestanak određenih ugroženih vrsta ptica. Sa
prostora Srbije potpuno je u poslednje vreme nestao Sup starešina
(Aegyoius monachus), Kostoberina - Bradati lešinar (Gypsaetus barbatus),
Beloglava patka (Oxyura leucocephala), Mala droplja (Tetrax tetrax),
Sivi ždral (Grus grus), i Beli pelikan (Pelecanus onocrotalus). A
kriminal nad divljim pričjim vrstama prouzrokovao je pad od stravičnih
20-80 odsto kod većine vrsta naših ptica, preteći da neke od njih
uskoro potpuno istrebi.
(Autor
je polaznik prve generacije programa «Istraživačko novinarstvo i organizovani
kriminal Mediacentra Sarajevo i Centra za istraživačko novinarstvo
iz Zagreba.
Program su financirali: FOD BiH, Švedski helsinški komitet i UNESCO)
_______________________________________
ISTINE
O URBANIM "LOVCIMA"
I
"Lovci"
vrde da love zbog hrane!
Samo narodi čija društva zovemo "primitivnim" danas love
hranu.
Takvi narodi ne koriste koriste vatreno oružije, ne love prekobrojno,
love najslabije primerke i ne ugrožavaju živi svet, čak ga naprotiv
obožavaju i klanjaju se duhu životinje (animisti). U sadašnjem vremenu
u Evropi to definitivno nije slučaj.
|
|
|
Koža
se dere za trofej (deo leša na zidu, koji potseća "lovca"
na ekstazu ubijanja),
a meso se baca. |
Kolektivni
lovački ručak, naravno hranom iz domaće kuhinje, Rajac,
hajka na lisicu. |
|
Evropa,
a naročito Srbija imaju razvijenu poljoprivredu, stočarstvo
i druge grane zarad ishrane. Divlje životinje su nosioci virusa
i parazita i nikako se ne savetuje jedenje istih.
Bolesti poput besnila, ehinokokusa i ptičijeg gripa su samo
neke od stotina bolesti kojima divljač može biti zaražena. Meso
divljih životinja ne može proći veterinarske analize ispravnosti
i ti ljudi dovode sebe i druge u životnu opasnost.
|
|
TERAZIJE
subota-nedelja, 25-26. januar 2003.
Zastićene ptičije vrste ponovo na meti lovaca
Lov ili nagon za ubijanjem?
Da se ne radi o paušalnim
ocenama ili neosnovanim tvrdnjama svedoče apeli ljubitelja prirode
i ptica svake zime kako bi se sprečilo bestijalno ubijanje zastićenih
i retkih ptičijih vrsta koje tokom zime traže utočište na rekama u
Srbiji, kada led okuje sever Evrope. Krajem prošle godine, da li zbog
nedostatka lovne divljači ili zbog nagona za ubijanjem, na Zapadnoj
Moravi nizvodno od Čacka ponovo je po ko zna koji put napravljen pravi
pomor retkih i zastićenih vrsta ptica od strane "lovaca".
Na meti su se i ovaj put nasli labudovi, čaplje ali i mali kormorani
koji predstavljaju svetsku prirodnu retkost.
Prema tvrdnjama predsednika Drustva za zaštitu i proučavanje divljih
zivotinja, Milana Ruzića, više od tri časa grupa ljudi koji sebe nazivaju
lovcima, na obali Zapadne Morave u ataru sela Konjevići pucali su
na ptice koje su na ovoj reci potražile utočište, a kao najbolja ilustracija
o kakvim se "lovcima" radi govori i podatak da je Ruzić
zamalo izbegao i fizički napad od dotičnih, koji su se iživljavali
nad pticama, čije se meso, da zlo bude veće, uopšte ne koristi za
ishranu.
- Nesavesni lovci su krajem prošle godine više od tri sata pucali
u Konjevićima i ubijali ptice, među kojima i male kormorane koji su
svetska retkost. Neshvatljivo je da su lovci uperili puške i u njih,
iako znaju da meso tih ptica ne može da se koristi za jelo.
Ubijanje
koji vrše određene grupacije ljudi nije zbog hrane!
Lov u Evropi nije zbog hrane, stoga je znak
nasilne patologije!
II
Pokušavajući
da sebi omoguće bescarinske i druge privilegije u društvu i da prikriju
svrhu lova, neki su se nazvali "sportskim lovcima".
Definicija sporta:
Fizičke ili mentalne takmičarske aktivnosti grupe ljudi međusobno.
1.Takmičenje sa biološki potpuno različitom vrstom, životinjom ili
biljkom nije sport!
2. Takmičenje gde ljudska strana koristi tehnologiju (vozila, svetla,
zvučne i mirisne mamce, optička pomagala, oružije, zamke...), a suprotna
strana samo svoje telo, nije sport.
3. Takmičenje gde samo jedna strana želi da se takmiči, a druga se
bori da preživi, nije sport.
4.Tamčenje sa ciljem da se ubije druga strana NIKAKO NIJE SPORT.
Sport ne dozvoljava ubijanje i takmičenje različitih oblika života.
Lov nije sport! To je KOMERCIJALNI LOV.
III
"Lovci"
tvrde
da je lov zabava.
Doista, mnogima je lov zabavan.
Šta mislite o ubijanju iz zabave? Šta mislite o ljudima koji ubijaju
iz zabave?
Koliko su oni opasni po zajednicu? Studije su pokazale da postoji
veza između nasilja nad životinjama i ljudima. Stručnjaci (lekari,
psiholozi, psihijatri, policija) i najviša tela u USA (Bela kuća,
Senat) V. Britaniji (Parlament), potvrdila su to u studijama.
"MI
SHVATAMO SVE FORME NASILJA VEOMA OZBILJNO. NASILJE PROTIV LJUDSKIH
BIĆA,VERUJEMO, JE PROIZIŠLO IZ NASILJA NAD ŽIVOTINJAMA... ŽIVOTINJE
MOGU ZAMENITI LJUDSKE ŽRTVE.
ONE SE PREVIJAJU U BOLOVIMA, PATE, KRVARE I UMIRU.
LAKŠE IH JE UHVATITI I DRŽATI, A I KAZNE ZA UBISTVO SU MANJE."
Alan Brantley Specijalni
agent za nadzor u FBI Nacionalnom Centru za Analizu Krvnih Delikta
Nasilni činovi prema životinjama već dugo su poznati kao pokazatelji
veoma opasne psihopatije koja nije uperena samo ka životinjama.
"Svako
ko se navikao na pomisao da je život bilo kog bića bezvredan, u opasnosti
je da isto pomisli i za ljudski život ", napisao je humanista
Dr. Albert Schweitzer.
"Ubice...često počinju ubijajući i mučeći životinje kao deca",
prema Robert K. Ressler,
koji je razvio profil serijskog ubice za Federalni Istražni Biro (FBI).
Studije su sada ubedile sociologe, pravnike i sudove, pa čin surovosti
prema životinji zahteva naš oprez.
 |
To
može biti prvi znak nasilne patologije koja uključuje ljudske
žrtve.
Zlostavljanje životinje nije samo rezultat minornog poremećaja
psihe zlostavljača, već simptom dubokog mentalnog poremećaja.
Istraživanja u psihologiji i kriminologiji pokazuju da ljudi koji
vrše čin nasilja prema životinji ne staju samo na tome; mnogi
od njih prelaze na svoje prijatelje ljude. |
|
|
FBI
je otkrio da je istorijat u surovosti prema životinjama, jedna
od pretnji koja se redovno pojavljuje u njihovim kompijuterskim
dosijeima višestrukih silovatelja i ubica.
Studija sprovedena od Northeastern University i Massachusetts
SPCA otkrila je da će ljudi koji zlostavljaju životinje pet
puta češce izvršiti nasilni zločin protiv čoveka. Opširnije
ovde.
|
| Lov,
ubijanje nije zabava, ljudi koji tako misle i osećaju, su opasni
po zajednicu! |
IV
"Lovci"
odvode
decu da gledaju masakre.
| |
Ubijanje
se ne može smatrati zabavom ni obrazovanjem!
Kakvi rodetelji vode decu sa sobom na krvave pireve? Znaju li
da je to kažnjivo zakonom.
Šta će biti sa decom koja to gledaju i proživljavaju, a zatim
"moraju" da se naviknu na ubijanje bez potrebe i smisla
ili će biti odbačena od bolesnih roditelja lovaca kao "slabi"?
Studije su pokazale, da deca učena da ubijaju bez razloga (ne
za potrebe preživljavanja, ishrane), mogu počiniti masovne zločine
nad vršnjacima, jer boluju od manjka saosećajnosti (empatije).
|
 |
|
Otac
lovac iz Srbova, sa sinom koji pati pred stravičnim prizorom,
što se vidi po položaju nogu i pogledu deteta, na fotografiji
u većem formatu.
|
|
|
Pročitajte
tekst o dečaku koji je lovio sa dedom, a koji je izvršio masakr
lovačkom puškom nad svojim vršnjacima ovde.
|
| Roditelji
koji su posle hajke, okupili decu da se slikaju sa ubijenim vukom. |
|
|
|
| Dete
i vučić kome su lovci ubili roditelje, Kuršumlija. |
|
Deca
koja se druže sa životinjama odrastaju u osećajnije i brižnije
ljude, sa kvalitetnijim odnosom prema starijima i zajednici.
|
Komercijani
lov je opasan i zabranjen za decu!
V
Koliko
je ljudi stradalo ili namerno upucano u lovu od "Lovaca"
?
Potrudićemo se da saznamo konačne statistike,
a do tada tipični događaji iz lova.
5. decembar 2005. KURIR Crna hronika
LOVCI PUCALI NA KOLEGE
U lovištu kraj Beograda, je sa četiri metka iz lovačke puške
ranjen Branimir Nedeljković(68). Njega je ranio lovac Dragan Matović
(36). On je rekao da je čuo šum iza svojih leđa. Naglo se okrenuo
i počeo da puca u Nedeljkovića, pomislivši da je u pitanju životinja.
Kada je video da je upucao svog kolegu, Matović je pobegao sa lica
mesta. Nekoliko lovaca videlo je šta se dogodilo i pozvali su
policiju koja je posle sat vremena potrage pronašla i privela Dragana
Matovića.
GLAS
JAVNOSTI, 5.7.2005.
Čekao divlje svinje, ubio čoveka
ZAJEČAR - Veroljub Stojanović (32) iz Zaječara ubio je iz nehata u
subotu uveče, oko 20.30, Rodoljuba Milojkovića (50), šefa mesne kancelarije
u Marinovcu, prilikom lova na divlje svinje hicem iz lovačkog karabina
sa optičkim nišanom, na mestu Vilipovo, u ataru sela Marinovac,
kod Zaječara. Uviđajem je utvrđeno da se Milojković nalazio na odstojanju
na oko 150-200 metara...Prema rečima istražnog sudije Opštinskog suda
u Zaječaru Selene Jovanović, Milojković je pogođen s leđa, u levu
lopaticu... Milojković je takođe kod sebe imao oružje. S. M.
Komercijalni
lov je ubijanje, komercijalni lovac je ubica sa niskim pobudama.
VI
"Lovci"
tvrde
da ubijaju da bi štitili domaću živinu od "štetočina".
Svaka vrsta u prirodi je korisna.
Mišljenje da je životinja štetočina, je izraz primitivnog uma, koji
ne vidi vezu između vrsta u prirodi i čoveka. Životinja ne napada
namerno hranu čoveka, već samo onu koja joj je dostupna. Ograde i
psi čuvari su poznati desetinama hiljada godina.
Ako ubijete sokola ili lisicu jer vam je odnela pile, napravili ste
sebi mnogo veću štetu, a evo i računice koju je pripremio g.
Milan Ružić.
12. februara 2006.g je organizovana hajka na lisice u okolini Knića.
Skupilo se oko 2.000 lovaca koji su za samo jedan dan ubili 34 lisice
i 3 divlje mačke! Reklo bi se, lisica ima suviše. Koja je korist od
njih? Sve ih treba ubiti?
Lisica je štetočina. Da li je tako?
Utvrditi kolika je šteta naneta prirodi i meštanima okolnih sela ubijanjem
34 lisice.
Za ovaj experiment ćemo uzimati samo najmanje vrednosti prametara:
1. lisica u toku dana pojede 15 voluharica.
2. lisica u toku godine pojede 5.325 voluharica.
3. 34 lisice u toku godine pojedu 181.050 voluharica.
4. jedna voluharica u toku godine pojede 3 kg stočne hrane.
5. 181.050 voluharica u toku godine pojedu 544 t stočne hrane.
6. 1 kg stočne hrane je 8 din.
7. krava godišnje pojede 8 t hrane.
8. krava godišnje daje 5.000 mleka.
Zaključak:
1. 34 lisice sačuvaju 544 tone hrane.
34 lisice sačuvaju stočnu hranu za 68 krava.
2. 34 lisice sačuvaju 340.000 litara ili 34 tone mleka.
3. lisica godišnje uštedi 128.000 din. ili 1.455 eura za stočnu
hranu.
34 lisice godišnje uštede 4.352.000 din.
ili 49.500 eura za stočnu hranu.
4. lisica godišnje uštedi 200.000 din. ili 2.273 eura za mleko.
34 lisice godišnje uštede 6.800.000
din. ili 77.300 eura za mleko.
A šta je sa prirodnom ravnotežom?
Koliko novca će biti uzaludno potrošeno na trovanje glodara? Gde odlaze
otrovi?
Koliko životinja će nedužno stradati od tih otrova
(srne, zečevi, golubovi, fazani, mišari, sove, tvorovi, lasice, kune…i
učestvovati u ovoj računici)?
Šteta od ubijanja divljih životinja je NEMERLJIVA!
|
|
|
 |
|
Ubijeni
vukovi, 2006.
|
Masakr
nad šakalima u jednom danu, lovci iz Srbova. |
Masakr
nad lisicama u jednom danu, Rajac, 2006. |
Lov
ne ubija "štetočine", već pravi NEMERLJIVU ŠTETU!
VII
"Lovci"
tvrde
da ubijaju divlje životinje predatore (grabljivice) kako bi štitili
biljojede.
Naravno, to je potpuna besmislica, jer su lovci krivi za malobrojnost
biljojeda.
Kako bi prikrili od javnosti takvo stanje i opravdali dalji izlov,
za malobrojnost biljojeda optužuju grabljivice(vuka, šakala i lisicu).
Takvom optužbom, mogu pred javnošću da love, iživljavaju se i zarađuju,
loveći i biljojede i grabljivice(uništavajući životinjski fond).
Grabljivice i njihov plen su uvek u zavisnosti i prirodnom odnosu,
koji priroda uravnotežuje, bez mešanja čoveka.
Ovo na slikama su životinje biljojedi koje su lovci pobili prethodno
ih "štiteći" od grabljivica, koje su takođe pobili.
|
|
|
|
Masakr
nad divljim zečevima u jednom danu. |
| Strani
lovac u Vojvodini. |
 |
Masakr
nad divljim svinjama u jednom danu. |
| |
| |
|
|
|
|
Masakr
nad patkama u jednom danu.
|
| Lovačko
udruženje “APATIN” iz Apatina, masakr nad planinskim košutama
u jednom danu. |
"Lovci"
UBIJAJU SVE.
VIII
"Lovci"
tvrde da uzgajaju divljač i obogaćuju fond.
1. Divljač koja se razmnožava u lovačkim torovima, nema prirodnu selekciju,
pari se u srodstvu i genetski je osakaćena.Istina je da na prirodnom
putu selekcije do priplodnog mužijaka i zdravih ženki utiče hiljade
faktora, tako da priroda obezbeđuje da najbolja genetika opstaje i
prenosi se dalje.
2.Lovci uvoze divljač sa drugačijim genetskim kodom iz inostranstva
i uništavaju genetski potencijal naše divljači!
3. Lovci uzgajaju samo srneću divljač, muflone, divlje svinje, jarebice
i fazane,
a ubijaju i to i sve ostalo.
EKOFORUM
Orlovi odlaze iz Srbije - Ostao je samo mit
Zbog svoje snage i lepote, zbog zaštitne moći, srpski narod je kao
simbol na svom grbu izabrao upravo orla krstaša, odnosno dvoglavog
orla, što ukazuje na dugu tradiciju verovanja u njegovu zaštitnu moć.
Nažalost, tradicija čuvanja krstaša nestala je u prethodnom veku.
On se sve manje mogao videti u prirodi, a sve više je skupljao
prašinu u seoskim birtijama i lovačkim domovima u vidu prepariranog
trofeja.
- Da ironija bude veca, poslednja gnezda orla krstaša u Srbiji ljudi
su uništili u Nacionalnom parku Fruška gora i specijalnom rezervatu
Deliblatska peščara, posekavši drveće na kome je pravio gnezda - kaze
dr Vojislav Vasic, direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. - Umesto
da se u ovim zastićenim prostorima sprovode stroge mere njegove zaštite,
kao sto se to radi u mnogim susednim zemljama, zbog sitnog ćara ljudi,
recimo, prodaje nekoliko kubika jeftinog drveta, ili, pak iz obesti,
orao krstaš napusta Srbiju.
4.
Lovci unose vrste kojima ovo nije prirodna postojbina da bi ih lovili,
koje postaju konkurencija domaćim vrstama. To je vrsta biološkog zagađenja,
protiv kakve se u normalnim državama svi bore. Opširnije ovde.
5. Lovci odstreljuju genetski najkvalitetnije jedinke životinja, zarad
trofeja i bodova, što je u potpunoj suprotnosti sa prirodnim zakonom,
da najbolji opstaju i prenose gene dalje. Evo jednog teksta o tome:
" List DANAS, oktobar 2004
Negotin - U ovogodišnjoj lovnoj sezoni na gorske jelene, još jednom
se pokazalo svo bogatstvo lovišta Negotinske Krajine. U jednom od
lovišta "Đalu mare", kojim gazduje Lovačko udruženje "Hajduk
Veljko", odstreljen je izuzetan primerak - jelen težak 340 kilograma,
sa trofejnom vrednošću od 220 CIC poena.
Ovaj triofej je treći po rangu u Istočnoj Srbiji, a kako kažu hroničari
lovnog turizma, u poslednje tri decenije, nije bilo srećnika koji
bi se pohvalio takvim ulovom. Precizni strelac bio je Ratko Zatezalo,
ruski biznismen, našeg porekla. Zatezalo je jelena odstrelio iz čeke..."
 |
 |
 |
 |
Genetski
najzdraviji su najcenjeniji trofeji;
ekocid ima ime-komercijalni lov. |
Hajka,
Rajac, 2006, procena ubijenih lisica zbog nagrade.
Ko je ubio najbolju? |
| |
Lovci
trajno uništavaju genetski fond divljači.
IX
"Lovci"
tvrde da oni štite od bolesti (besnila i dr.).
Evropska Unija ima centar za praćenje i kontrolu besnila gde jasno
piše da je Republika Češka koja je imala najvišu stopu zaraženosti
besnilom, besnilo iskorenila bacanjem mamaca sa vakcinom protiv besnila
po šumama, iz aviona.
Takođe jasno piše da je potpuno bezuspešno pokušavano da se besnilo
suzbije lovom i da su životinje naprotiv ubrzano prelazile u druge
oblasti bežeći i migrirajući od lovaca, šireći tako zarazu i na oblasti
u kojima ih inače nije bilo.
Takođe se ispostavilo da se lovni psi tokom lova zaraze i prenose
sa divljih životinja ehinokokus i besnilo na domaće životinje. Opširnije
ovde.
Lovci doprinose širenju
zaraznih bolesti.
X
"Lovci"
tvrde da oni štite divljač i prehranjuju je.
Istina je da tamo gde se divljač i
prehranjuje postoje čeke sa kojih se puca na divljač koja dolazi po
hranu!
Hranilice nisu potrebne divljim životinjama, jer onda se i ne bi zvale
divlje, već domaće.
Negde se samo ubija bez ikakve navodne brige. Najčešće
ako poznajete lovočuvara, možete da lovite bilo kada i bilo šta. Ako
se lovokradica i prijavi, to je zato jer je u sukobu sa lovočuvarem
i lovnom mafijom. Lovci prehranjuju samo srneću divljač, a ubijaju
sve.
Preneto
sa sajta Udruženja SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
Kuršumlija -- U Opštinskom sudu nije pokrenut ni jedan slučaj protiv
krivolovaca, iako je u 2005. ustreljeno preko 300 divljih svinja.
Na teritoriji kuršumlijske opštine je tokom ove godine bespravno ustreljeno
nekoliko stotina divljih životinja, javlja novinarka B92 Ljiljana
Danilović.
Prema podacima Službe za lovstvo u okviru Srbija Šume iz Kuršumlije,
krivolovci su ove godine ustrelili preko 300 divljih svinja i nekoliko
desetina komada sitne divljači. Krivolovci su organizovano iz automatskih
pušaka i drugog nelegalnog oružja, praktično desetkovali, divlje životinje
u tri lovišta na teritoriji kuršumlijske opštine, kaže šef službe
za lovstvo Srbija šume Dragoš Pavićević. "Išlo se besomučno u
krivolov, organizovano sa automatskim puškama i puca se na sve što
trči i leti. Ovakvim načinom lova ugrožene su sve vrste životinja.
Praktično, može doći do totalnog uništenja divljači ili svođenja na
njegov biološki minimum, što može da dovede do znatnih ekoloških problema",
kazao je Dragoš Pavićević. Pavićević pojašnjava da se ovi podaci
odnose na otvorena lovišta kojim gazduje ovdašnje lovačko udruženje
Soko, i dodaje da je krivolov registrovan i u zatvorenom uzgajalištu
krupnih životinja kojim gazduje Srbija šume gde su, kako ističe, krivolovci
sekli ogradu i postavljali zamke za lov jelena tako su pre nekoliko
dana ulovljena i dva jelena iz ovog lovišta.
I dok krivolovci haraju lovištima opštine Kuršumlija Opštinski javni
tužilac Radivoje Nedeljković kaže da Opštinskom sudu u Kuršumliji
do sada nije podneta ni jedna krivična prijava protiv krivolovaca:
"Za ovo krivično delo u ovoj godini nemamo ni jednu krivičnu
prijavu za krivolov, odnosno za nezakoniti lov".
Nedeljković
pojašnjava da tužilaštvo nije podnelo ni jednu krivičnu prijavu zato
što ovdašnje lovačko udruženje Soko nije prijavilo ni jedan slučaj
krivolova. Kako saznajemo, krivolovci u pohode na divljač odlaze
organizovano u grupama i love automatskim puškama i sačmarama, uz
pomoć pasa goniča koji nisu dozvoljeni za upotrebu u legalnom lovu.
 |
 |
 |
| Jedna
hranilica koja nije godinama posećena od lovaca. |
Lovočuvar
Marković Ivica, lovište Kobisnica. |
Hranilice
su u puškometu ovakvih čeka. |
Lovci
neprestano ugrožavaju divljač i istrebljuju je, a prehranjuju je samo
u blizini zaseda (tzv. čeka) zbog lakšeg lova.
XI
"Lovci"
tvrde da pomažu prirodi i da su njeni ljubitelji.
Posle
najveće krivolovne afere zaštićenih i retkih vrsta ptica u Evropi,
pod nazivom Balkanske ptice, koja se odigravala upravo na našim prostorima
pod pokroviteljstvom Lovačkog saveza, lovci su izazvali niz drugih
lančanih katastrofa.
Usled
istrebljenja ptica, šume su napali insekti gubari, koje bi ptice inače
jele i brojčano kontrolisale.
Pojedinci
u vladi koja šume gledaju kao drvnu masu (novac), a ne kao biotičke
sisteme, su izdala naredbu da se šume moraju prskati pesticidima,
koji truju sve životinje i biljke, tj. čitav ekosistem.
Posle
hajki lovaca sa po 2000 do 5000 učesnika, progona i istrebljivanja
životinja grabljivica, njive su napali glodari(divlji zečevi, hrčkovi
i miševi), kojima bi se grabljivice hranile i kontrolisale bi njihov
broj.
Usledilo
je trovanje glodara, po njivama.
Naravno "greškom" su stradali divlji zečevi, i druge vrste,
a otrovi su rasuti po oranicama i osim divljih životinja, jedemo ih
i mi, jer su spiranjem stigli u zemljište, vodotokove i hranu.
Grabljivice
su migrirale u susedne države, a "lovci" su poremetili ekosistem.
Opširnije
možete pročitati o svakoj stavci ponaosob na linkovima ispod:
Afera
balkanske ptice
Kuda
lete ptice srbije
Najezda gubara
Hajke
Najezda divljih
zečeva
Otrovi posipani
po oranicama, pomor divljih zečeva
Lovci
uništavaju prirodu, izazivajući ogromne poremećaje i na tome zarađuju,
a cenu plaćamo mi.
Ni
po jednom osnovu lovci nisu ljubitelji prirode.
XII
"Lovci"
tvrde, da imaju kodeks i moral.
i
tako u nedogled...
Član
24. kodeksa lovaca Srbije
U odnosu na radikalne stavove aktivista za zaštitu životinja, koji
nastupaju sa anarhičnim metodama i zalažu se za zabranu svakog lova,
lovci i lovačke organizacije nastupaju javno, sa argumentima trajnog
korišćenja prirode, ističući važnost poštovanja odredbi Kodeksa lovaca
Srbije.
(hahahaha,
opaska autora, ti bi hteo lovu, ti bi hteo krv i pare, takvi kao ti
za ostalo ne mare...)
Kodeks
imaju samo lovačka plemena koja love zbog hrane.
XIII
"Lovci"
tvrde da poštuju zakon.
| |
|
 |
| |
| |
|
 |
| Lovačko
udrženje Hajduk Veljko, love zabranjenim sredstvima, usnopljenim
svetlom - baterijska lampa na karabinu. |
|
Direktor
nacionalnog parka Đerdap, učestvuje u lovu na zaštićenu vrstu!
ZAKON O LOVSTVU,
stav II ZAŠTITA DIVLJAČI,
Član 4.
Trajnom zabranom lova zaštićuju se:
1) sisari: ris (lunx lunx)
Upravo
vrsta koju su ubili!
|
| |
|
Lovačka
udruženja ne poštuju zakon, njihovi lovočuvari ne poštuju zakon,
lovne agencije ne poštuju zakon, a ni lovci ne poštuju zakon.
O
ubijanju i smislu života
Dr
Javor Rašajski, direktor Gradskog muzeja u Vršcu, ornitolog, slikar
i autor knjige “Ptice Srbije”, za NIN kaže da sa svim činjenicama
u vezi sa ilegalnim lovom nije do kraja upoznat ali naglašava da je
u pitanju raširena i opštepoznata pojava. “Ubijanje zaštićenih vrsta
ptica kao i lovnih vrsta van sezone je uobičajena u oblasti Vršačkih
planina, Deliblatske peščare i Dunava - od Dubovca do rumunske granice.
Zimus je, na primer, ubijeno šest velikih labudova kod Banatske Palanke,
u Labudovom oknu. U ovakvom lovu učestvuju i domaći lovci, ali su
italijanski opštepoznati po tome što “tuku” redom sve što leti: od
vrana, gusaka, golubova, vrabaca, pa do zaštičenih vrsta kao što su
severni drozdovi koji su ove godine ubijeni u velikom broju. Da li
su neke od tih ptica retke ili zaštićene, Italijani niti znaju niti
ih to zanima.”
Rašajski kaže da nikada nije video da je neko od ovih veselnika sklonih
puškaranju na retke i zaštićene vrste ikada odgovarao, a da je u pitanju
krajnje morbidna rabota, pokazuje i to šta se radi sa ubijenim pticama:
“Apsolutno ništa, to se baci. Bitno je da se puca u sve što leti,
njih vodi samo strast ka ubijanju. Kakva je logika u pitanju pokazuje
i primer jednog koji je iz čistog hobija, vazdušnom puškom, ubio dvadeset
vrabaca, senica i zeba. Kada sam ga pitao zašto to radi, on mi je
kratko odgovorio: ‘A što da živi?’”.
Pitanje filozofsko, nema šta.
JELENA VUKOTIĆ
Zašto
se lovi u Srbiji?
Ono
što je uočljivo su 3 razloga.
1.
Iživljavanje,
kao pokazatelji veoma opasne psihopatije koja nije uperena samo ka
životinjama.
To su domaći visokobrojni lovci, koje podstiču vođe lovne mafije.
2.
Nezamislivo veliki novac od ubijanja divljači koji uzimaju malobrojne
organizovane kriminalne grupe, koje podstiču prvonavedene.
Kada
otvore lovno turističku agenciju daju oglas i cene u inostranstvu
poput sledećih:
CHAMOIS
HUNTING IN SERBIA
PERIOD: From September 1 to December 31
COUNTRY:
VOJVODINA (SERBIA)
Location: National Park Djerdap
AREA: 200 km from Belgrade4/3 hunting days including two chamoix
up to 105 points
Euro 3,900.00
Additional chamois Euro 1,700.00 |
LOV
NA DIVOKOZU U SRBIJI
4/3 lovna
dana uključujući dve divokoze do 105 bodova,
platite 3 900 eura. Dodatna ubijena divokoza 1 700 eura.
I sve to u NACIONALNOM PARKU DJERDAP |
|
|
|
|
Upravnik nacionalnog
parka Djerdap
|
Lovci
na glave
|
3.
Protivzakonita trgovina životinjskim vrstama.
Ako
ste propustili da pročitate tekst o aferi, molimo Vas da to učinite
ovde
Afera balkanske ptice
Šta
da učinim?
1.
Potpiši peticiju (sa prijateljima) za pretvaranje lovišta u nacionalne
parkove
na web sajtu udruženja Sloboda za životinje ovde!
2.
Širi istinu o pročitanom, jer to je najbitniji deo strategije.
