Kontakt mail: izvorekoloskesvesti@gmail.com Kontakt tel.: 064 476 10 16
OPASAN
OTPAD
Deo
teksta prenet iz:
GTZ – SKGO – Radio Bandini
Ciklus: Korak po korak – u čistije sutra
Emisija br. 4 - Tema: Opasan otpad
Gost: Nevena Čolić, dipl. inž. tehn.
Miteco, Beograd
1. Šta je opasan otpad i koje su njegove karakteristike?
Definicija opasnog otpada data je Pravilnikom o dokumentaciji koja
se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit
otpada: ..." opasan otpad je opasna otpadna materija koja ima
bar jednu od opasnih karakteristika..., kao i ambalaža u kojoj je
bio ili jeste spakovan opasan otpad; otpad naveden u Listi 1, kao
i otpad naveden u Listi 2. ako ima opasne karakteristike, predstavlja
opasan otpad...".
Listu opasnih karakteristika otpada daje Pravilnik o načinu postupanja
sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija.
Opasni otpaci u smislu ovog Pravilnika, jesu svi otpaci u tečnom
ili čvrstom agregatnom stanju koji nastaju obavljanjem delatnosti,
a sadrže materije, odnosno hemijske elemente i njihova jedinjenja
koje svojim osobinama i hemijskim reakcijama ugrožavaju životnu sredinu,
život i zdravlje ljudi.
Klasa |
Šifra |
Karakteristika
|
| 1
|
H1 |
Eksplozivne
materije |
| 3 |
H3 |
Zapaljive
tečnosti |
| 4.1.
|
H4.1 |
Zapaljive
čvrste materije |
| 4.2. |
H4.2 |
Materije
ili otpaci skloni spontanom samopaljenju |
| 4.3. |
H4.3.
|
Materije
ili otpaci koji u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove.
|
| 5.1. |
H5.1.
|
Oksidirajuće
materije |
| 5.2. |
H5.2. |
Organski
perioksidi |
| 6.1. |
H6.1.
|
Otrovne
materije |
| 6.2.
|
H6.2. |
Zarazne
materije |
| 8 |
H8 |
Korozivne
materije |
| 9 |
H9 |
Materije
koje oslobađaju toksične gasove u kontaktu sa vazduhom ili vodom |
| 9 |
H11 |
Toksične
materije (odloženo ili hronično) |
| 9 |
H12
|
Ekotoksične
materije |
| 9
|
H13
|
Materije
koje posle odlaganja mogu oštetiti druge materije (npr. propurivanjem)
koji poseduju bilo koju karakteristiku od napred navedenih. |
2.
Ko su najveći generatori otpada u našoj zemlji?
Velika industrijska postrojenja su najznačajniji generatori opasnog
otpada. U našoj zemlji se kao izvori opasnog otpada, između ostalih,
uglavnom javljaju:
1. energetika
2. farmaceutska industrija
3. hemijska industrija
4. prehrambena industrija
5. industrija ambalaže
Zone
pod udarom industrije *Mapa izvor podataka - Balkan Task Force (pre
NATO napada)
3.
Kako se tretira opasan otpad kod nas?
Trenutno u Srbiji nema izgrađenih objekata za skladištenje opasnog
otpada, nema postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada,
nema postrojenja za termičku destrukciju-spaljivanje, nema deponija
za odlaganje opasnog otpada i pepela iz postrojenja za spaljivanje.
3.1 Koje rešenje je za našu zemlju adekvatno u narednom periodu od
5-10 godina?
Imajući u vidu nedostatak tehničkih kapaciteta za upravljanje opasnim
otpadom, kao i nedostatak finansijskih sredstava za investicije u
izgradnju ovakvih objekata u skorije vreme, jedino rešenje za bezbedno
zbrinjavanje opasnog otpada je izvoz u zemlje EU koje poseduju ovu
vrstu objekata.
3.2 Da li je izvoz opasnog otpada skupo rešenje?
Zemlje EU su osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka imale ekspanziju
izgradnje objekata za zbrinjavanje opasnog otpada. Tokom proteklog
perioda su ove zemlje uglavnom rešile problem zaliha otpada, oslobađajući
time deo kapaciteta postrojenja za otpad iz drugih zemalja. Samim
tim ni cene više nisu na nivou na kome su bile u prvom periodu rada
ovih postrojenja, već znatno niže, i po mom mišljenju, prihvatljive
za industrije koje rade u skladu sa principima zaštite životne sredine.
4. Šta je pravni osnov za izvoz opasnog otpada?
Osnova kontrole prekograničnog kretanja (izvoza) opasnog otpada je
Bazelska konvencija, usvojena 1989. godine od 116 zemalja učesnica
konferencije koju je organizovao UNEP (United Nations Environment
Programme).
4.1 Zašto izvoz opasnog otpada?
– Države potpisnice će pristupiti prekograničnom kretanju otpada samo
ukoliko ne postoji ekološki prihvatljivija alternativa
– DRŽAVE POTPISNICE ĆE PRISTUPITI PREKOGRANIČNOM KRETANJU OTPADA UKOLIKO
NEMA TEHNIČKIH KAPACITETA I NEOPHODNIH POSTROJENJA ZA ODLAGANJE OTPADA
NA EKOLOŠKI PRIHVATLJIV I EFIKASAN NAČIN
4.2
Koju dokumentaciju je neophodno pribaviti za izvoz opasnog otpada?
Relevantnu zakonsku regulativu u pogledu sprovođenja prekograničnog
kretanja otpada čine:
- Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja
sekundarnih sirovina (Katalog otpada)
- Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih
materija
- Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje
dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada
- Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o kontroli prekograničnog
kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju.
U
slučaju izvoza opasnog otpada postupa se u skladu sa članom 11 Pravilnika
o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za
uvoz, izvoz i tranzit otpada. Između ostalog potrebna dokumentacija
podrazumeva:
- Uverenje o karakterizaciji otpada koje sadrži oznaku i osobine otpada
sa posebnom naznakom da li otpad sadrži opasne materije u meri da
pokazuje opasne karakteristike (uverenje izdaje Gradski zavod za zaštitu
zdravlja u Beogradu),
- Obezbeđivanje polise transportnog osiguranja opasne otpadne materije
u međunarodnom prevozu, polise osiguranja za pokriće troškova prerade
opasnog otpada bez opasnosti po životnu sredinu i polise osiguranja
koja pokriva rizik reimporta otpada,
- Odobrenje države uvoza sa potvrdom države uvoza o tome da će se
otpad preraditi, odnosno odložiti na ekološki način, kao i odobrenja
država tranzita kroz koje otpad prolazi na putu do krajnjeg odredišta,
- Dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi.
5.
Kako se uništava opasan otpad u razvijenim zemljama?
Tretman opasnog otpada – termička destrukcija
Uništenje opasnog otpada je najefikasnije u postrojenju za insineraciju
prema proceduri koja obezbeđuje uništenje bez negativnog uticaja na
životnu sredinu, o čemu se izdaje odgovarajući sertifikat. Navedeno
postrojenje poseduje insinerator sa rotacionom peći u kome je moguće
obraditi i čvrsti i tečni otpad. Takođe, sistem sa rotacionom peći
sadrži komoru za sekundarno sagorevanje koja obezbeđuje kompletnu
destrukciju opasnog otpada.
Insineracija upotrebljava toplotu kiseonika iz vazduha za uništavanje
organskih frakcija u otpadu. Zahteva visoke temperature od 900 °C
i više. Sa hemijskog stanovistva insineracija predstavlja egzotermni
oksidacioni proces koji konvertuje organska jedinjenja u ugljendioksid
i vodenu paru, uz oslobađanje toplote.
Insineracija halogenih organskih jedinjenja (PCB) rezultuje stvaranjem
halogenih kiselina, što zahteva dalji tretman radi osiguranja zadovoljavajuće
emisije vazduha iz procesa insineracije. Halogena jedinjenja su najcešće
halogeni ugljovodonici koji se nalaze u opasnom otpadu. Njihova insineracija
u višku vazduha dovodi do stvaranja ugljendioksida, vode i hlorvodonika.
Hlorvodonik se mora ukloniti iz otpadnih gasova koji odlaze u dimnjak,
a to se obezbeđuje sistemom za prečišćavanje gasova. Ovo je integralni
deo insineratora, i projektuje se tako da obuhvati gasove sagorevanja
i druge proizvode za dalji tretman, pre njihovog ispuštanja u atmosferu.
Posebne vrste otpada, kao što su npr. azbestna užad se nakon solidifikacije
odlažu na posebno uređene deponije.
Opasan otpad sa teškim metalima i pepeo i postrojenja za spaljivanje
odlažu se u napuštenim rudnicima soli.
5.1 Da li postoji još neki pozitivan efekat spaljivanja otpada?
Osim spaljivanja otpada i rešavanja problema deponovanja otpada kao
takvog, u evropskim postrojenjima za spaljivanje otpada usvojen je
koncept iskorišćenja energije od spaljivanja za proizvodnju toplotne
ili električne energije. Odličan primer za ovakvu ekonomičnost je
grad Beč, u kome postrojenja za spaljivanje otpada posluju u saradnju
sa gradskim toplanama, proizvodeći toplotnu energiju za grejanje 90
% stanovništva.
6. Možete li nam nešto više reći o opasnom otpadu iz pojedinih
grana industrije
Opasan otpad iz energetike – kondenzatorske baterije i transformatori
punjeni PCB uljem
Polihlorovani bifenili su smeša organskih jedinjenja proizvedenih
hlorovanjem bifenilnih molekula. PCB se odlikuju otpornošću na vatru,
malom električnom provodljivošću, visokom otpornošću na temperaturu,
visokim stepenom hemijske stabilnosti i otpornošću na hemijske oksidanse
i druge hemikalije. PCB su nerastvorni u vodi, ali se lako rastvaraju
u mastima, ugljovodonicima i drugim organskim jedinjenjima.
Zbog veoma velike rasprostranjenosti PCB-a u transformatorskim stanicama,
došlo je i do njihovog širenja u životnu sredinu, naročito zbog neodgovarajućeg
rukovanja, u akcidentima ili zbog curenja iz industrijskih objekata.
Otuda i postoji moguća opasnost po životnu sredinu i naročito po ljudsko
zdravlje. PCB-i se akumuliraju u masnim tkivima životinja i ljudi
koji su izloženi PCB-ima.
Akutno izlaganje visokim koncentracijama PCB-a praćeno je osipima
po koži i svrabom, nadražajem očiju i promenom boje noktiju, poremećajima
u funkcionisanju jetre i imunog sistema, nadražajem disajnih
puteva, glavoboljom, vrtoglavicom, depresijom, gubitkom pamćenja,
nervozom, umorom i impotencijom. Hronični uticaji malih koncentracija
PCB-a dovode do oštećenja jetre, reproduktivnih organa i razvojnih
smetnji i moguće i kancera.
Ovde postoji mogućnost da su se ulja sa PCB koristila (više se ne
koriste u praksi EP) i, naravno, u izvesnoj meri i prosula u okolinu.
Ispitivanja, nažalost, nisu vršena, ali zvanično nisu registrovani
podaci o izlivanju trafoulja ni akcidentno, ni pri redovnim zamenama.
U cilju poslovanja u skladu sa evropskim standardima u oblasti zaštite
životne sredine, preporučuje se isključivanje energetske opreme sa
PCB uljem iz dalje upotrebe.
Rizici
u odnosu na korišćenje PCB transformatora:
a. Rizik prosipanja;
b. Rizik požara;
c. Rizik približavanja kraju električnog veka, kad je potrebna reklasifikacija
(remontna radnje sa zamenom ili remedijacijom ulja)
Efekti PCB na ljudski organizam:
a. Oboljenja bubrega i drugih organa;
b. Izaziva glavobolju ako se udiše;
c. Izaziva hlorne akne ako se apsorbuje preko kože
d. Problemi reproduktivnog sistema
6.1
Kakva je situacija kada je u pitanju otpad iz farmaceutske industrije?
Lekovi sa isteklim rokom trajanja ili neodgovarajući lekovi smatraju
se opasnim otpadom, što znači da pri transportu preko granice podležu
pod Bazelsku kovenciju o kontroli prekograničnog kretanja opasnih
otpada i njegovom odlaganju. Prema aneksu I Bazelske konvencije, farmaceutski
otpad kao deo opasnog otpada je podeljen u tri kategorije:
- otpad koji potiče iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda
(Y2)
- otpad od farmaceutskih proizvoda, droga, lekova (Y3)
- otpadi iz proizvodnje, formulacije i korišćenja biocida i fitofarmaceutskih
proizvoda (Y4).
Poseban
problem u ovoj oblasti predstavljaju velike količine lekova sa isteklim
rokom trajanja iz humanitarne pomoći koja je pristizala poslednjih
10-ak godina, koja je praktično zatrpala prostor za lekove u zdravstvenim
ustanovama (ambulantama, domovima zdravlja, apotekarskim ustanovama,
itd.). Za sada nadležni organi nemaju strategiju za rešavanje ovih
problema, niti planirana sredstva u budžetu.
6.2
Koji su načini postupanja sa laboratorijskim otpadom?
Sa laboratorijskim otpadom je neophodno postupati izuzetno pažljivo,
kako bi se izbeglo neželjeno mešanje laboratorijskih hemikalija koje
može uzrokovati požar, eksploziju, emisiju toksičnih gasova, i dr.
U slučaju velikog broja različitih hemikalija, potrebno je izraditi
program segregacije hemikalija, koji se odnosi na razvrstavanje i
prepakivanje hemikalija u plastičnu i limenu primarnu ambalažu, u
zavisnosti od vrste i trenutne težine, kao i grupisanje kompatibilnih
hemikalija u odgovarajuću sekundarnu ambalažu.
Zone
pod pritiskom turizma
