Kontakt mail:  izvorekoloskesvesti@gmail.com                              Kontakt tel.: 064 476 10 16

 

Deo priče koji se prećutkuje...

 

Gradski čvrst otpad sastoji se od otpada iz domaćinstva, građevinskog materijala, sanitarnog otpada iz naših kupatila i otpada sa ulica.
Sa porastom stanovništva, promenom načina života i navika u ishrani količina otpada rasla je drastično i menjala svoju sadržinu. Zadnjih godina potrošačko tržište se razvija drastično i koristi proizvode u konzervama, aluminijumskim folijama, plastici i drugim nerazgradivim materijalima, naročito sa ostacima hemikalija i dr. otrova koji mogu nezmislivo mnogo naškoditi prirodi, vodama, bijkama, životinjama i nama.

Na primeru Indije vidi se da su gradovi 1947. godine stvarali 6 miliona tona čvrstog otpada, a 1997. godine već 48 miliona tona!
1/4 ukupnog otpada Indije se uopšte ne pokupi, zbog nedostatka sredstava za prevoz otpada.
Verovatno mislite da je kod nas mnogo bolje? Ne, naprotiv, u Republici Srbiji je situacija mnogo gora , ali da bi ste saznali koliko, preostaje vam da pručite bar ostatak ovoga teksta...

U mnogim razvijenijim zemljama otpad se sakuplja, ali se samo reciklira onaj deo koji se najviše isplati prerađivačima otpada, dok se sve ostalo taloži tako da deponije rastu i sve su brojnije.

Takođe tlo (zemlja) nije zaštićeno, tako da ovaj otpad zagađuje osim zemlje, vodu za piće i hranu.
Mnogi gradovi su zabranili upotrebu plastične ambalaže i uveli biorazgradivu kojom se neuporedivo lakše i jeftinije rukuje. Neki gradovi u USA doživeli su nezamislivo tužnu sudbinu - da su deponije procurile u podzemne vode, a ishod je bio kancer kod većine stanovnika.

 

FOTO: Republika Srbija, centar grada Beograda / Ušće 2007.g.

VRSTE OTPADA

Četiri glavne kategorije otpada su:
Prirodni otpad - ostaci od obroka, povrće i voće, cveće, lišće.
Otrovni otpad - stari lekovi, farbe, sve hemikalije, sijalice, dezodoransi, sve što ima baterije, đubriva i pesticidi, paste za obuću, toplomeri i termometri, auto ulje, električni uređaji.
Reciklažni otpad - papir, staklo, metali, plastika.
Natopljen otpad, bolnički otpad, - poput zavoja i odeće natopljene krvlju i dr. telesnim tečnostima pelene i ulošci (dok medicinski otpad spada u opasan otpad jer sadrži lekove, hemikalije, radioaktivne sustance, živu i elektroniku...)

Postupanje i odnos prema gradskom otpadu
i ponešto od prakse u Republici Srbiji

Kako gardovi rastu sa porastom populacije, količina nastalog otpada postaje nepodnošljiva. Firme koriste različite načine odlaganja otpada - otvorene deponije, kratere za odlaganje, septičke jame, fabrike za spaljivanje.
Jedan od važnih načina postupanja sa otpadom je razlaganje.

Otvorene deponije
Ovorene deponije su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje čvrstog otpada svih vrsta. Otpad je dostupan, raznosi se, nepokriven je i nerazvrstan.
Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti jer se otpad ne razlaže, a te bolesti mogu prenositi životinje koje u potrazi za hranom dodu do deponije i obole na deponijama.
Otvorene deponije takode ispuštaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu, a time izazivaju bolesti kod ljudi, kod životinja i biljaka. U nekim zemljama otvorene deponije su zabranjene.
U republici Srbiji skoro sve deponije su otvorene, pa tako deponija grada Beograda u Vinči, nema nikakav sistem za prikupljanje najotrovnije supstance poznate svetu "tzv. lužine sa dna deponija". Ova tečnost koja curi sa dna deponija u Vinči se malim zemljanim kanalom odvodi do jezerceta, koje se iyliva u Dunav!!! Deponije bi ispod sebe morale imati nepropusnu plastičnu foliju, sistem za odvod tečnosti i samozapaljivih gasova...kao što kod nas to nemaju!

Krateri za odlaganje
Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima. Kada se odloži jedan sloj, on se prekrije zemljom i odredeni mehanizam rastresa i sabija zemlju.
Tako sabijen sloj formira opasnu ćeliju. Kada nastane puno ćelija i krater se napuni nastaje takozvana baterija, na baterijama se izgradi parking ili nešto slično. Opasnost je kada otrovna baterija procuri, jer otrovi iz nje se šire, cure i zagađuju zemlju i vodu, trujući ljude, životinje i biljke.

Septičke jame
Septičke jame su higijenske i rešavaju problem curenja do nekog vremena. One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetički su zatvorene. Mnogi stručnjaci tvrde da hemikalije razgrizu zapštitu, a kroz te pukotine prolaze otrovi u zemlju i vodu, trujući biljke, životinje i ljude. Problem je što nema prisusutva vazduha u njima pa čak i stvari koje bi se raspale to ne čine, tako da se ove zatvorene jame pune brže od ostalih. Kada dospe malo vazduha u njih, nastaje gas metan koji se u nekim zemljama prodaje kao gorivo.
U republici Srbiji se odomaćila praksa da lica sama čiste ove jame na neverovatne načine, odovođenjem u reke, njive, sipanjem hemikalija koje buše rupe u jami i sl...

Fabrike za spaljivanje
Farike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada prerađuje(reciklira) a deo se spaljuje. Ostatak od spaljivanja je pepeo. Deo tog pepela dimom i vetrovima raznosi se veoma daleko. Pepeo koji ostaje je izuzetno otrovan jer sadrži dioxin i teške metale koji izazivaju teška oboljenja (rak i dr.).
Ovaj pepeo truje vazduh, vodu i zemlju.
Najveći deo otpada koji se spaljuje mogao bi biti prerađen (recikliran), ali se to ne čini!
Ovo uopšte nije dobar način uklanjanja i ovako se uklanja najčešće infektivan otpad.
U republici Srbiji postoje planovi za gradnju većeg broja spalionica, a tokom 2006-2007.g. gradnju jedne spalionice bojkotovao je veliki broj građana dok je tadašnje Ministarstvo ekologije lobiralo za ostvarenje ovoga projekta. Pravo građana je da kažu NE, ali postoje i dužnosti koje proizilaze iz prava,(reciklaža, ne stvaranje otpada...i dr.) sa kojima ćemo se upoznati u drugom delu teksta.

 

Rizičan otpad

Rizičan otpad je otrovan po ljude, životinje i biljke, naravno zagađuje trajno vodu, vazduh kroz isparenja, i zemlju kroz podzemne vode...

Određene vrste kućnog otpada su takođe rizične. Kućni rizičan otpad su stare baterije, pasta za obuću, konzerve od farbe, stari lekovi i bočice od lekova, toplomeri, sijalice, pokvareni električni uređaji, auto-ulje i sve kućne hemikalije! Ostalo u današnjem domu je takođe štetno, a ovo su bile materije u vrhu rizičnosti.

Bolnički otpad je zagađen hemikalijama koje se smatraju opasnim.Ta sredstva su formaldehid i fenol koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju, živa u termometrima meračima pritiska i drugi.Bolnički otpad nastaje tokom pregleda, lečenja i previjanja ljudi i životinja. Takođe i pri eksperimentima. Ovaj otpad je raznovrstan jer sadrži makaze, natopljene zavoje, gumene rukavice, lekove, kulture bakterija, delove organa...Ovaj otpad može biti veoma opasan ako se sa njim ne postupa pravilno i ako se ne uklanja stručno. Grubo je procenjeno da je od 4 kg medicinskog otpada 1 kg infektivan.

U industriji, glavni stvaraoci rizičnog otpada su industrija metala, hemije, papira, pesticida, boja za tkanine, rafinerije i fabrike gume.

Sa detaljnijim oznakama na opasnom otpadu upoznali ste se u delu brzog kursa iz ekologije pod nazivom Otrovi u stanu u navigaciji sa leve strane.

 

Plastika - prokletsvo potrošačkog društva

Plastika sa svojim kvalitetom, da je lagana, a jaka i još jeftina zaposela je naš svakodnevni život. Iako je svojevremeno zbog svojih osobina proglašena za materijal čudo danas je ona zbog svoje nemogucnosti da se biološki razgradi, postala veliki ekološki problem.
Nažalost u nekim zemljama samo se 50 % plastike reciklira.
Nepažljivo odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode kroz zemlju i blokira tokove podzemnih voda.
Plastika izaziva poremećaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene, ako se progutaju izazivaju smrt. Obojena plastika sadrži u sebi veoma otrovne teške metale, pa je u razvijenim zemljama zabranjena. Koristi se bezbojna plastika.
Plastične kese takođe mogu zagaditi hranu toksičnim materijama koje kese sadrže i prenoseći bakterije.

Veliki potrošači plastike:

Domaćinstvo - kupovne kese, flaše,kutije, kese za đubre...
Bolnice - špricevi, boce za glukozu, kese za mokraću, creva i rukavice...
Hoteli, kućne dostave hrane - kutije od hrane,
Prevoznici - plastične flaše, tanjiri, čaše i kašike...

Vreme potrebno da bi se neki materijali prirodno razložili.

Materijal	Približno vreme raspada
Hrana, cveće i svi organski proizvodi	1 do 2 nedelje
Papir (ne plastificiran)	10 do 30 dana
Pamučna odeća	2 do 5 meseci
Vuneni predmeti	1 godina
Drvo	10 do 15 godina
Konzerve	100 do 500 godina
Plasticna kesa	1 milion godina
Staklena flaša	nikada

 

 

Pravilno postupanje sa otpadom

Razvrstavanje
Određene stvari ostavljaju se ispred vrata ili pored kanti odvojene od ostalih kako bi ih siromašni ljudi uzeli i prodali fabrikama za preradu. To su najčešće stare novine i flaše.
To je socijalno odgovorno razvrstavanje. Razvrstavanje našeg kućnog smeća, pored porasta kućnog otpada današnjice, postalo je zaista neophodno. Ljudi koji se bave sakupljanjem i ravrstavanjem otpada imaju izuzetno važnu ulogu za naše zdravlje i zdravlje čitavog čovečanstva. Pošto oni pomažu svima, bilo bi lepo i da mi njima pomognemo, tako što ćemo razvrstati svoj otpad i omogućiti im da pokupe više, očiste planetu i prehrane svoju gladnu decu.
Takođe postoje i firme koje rade ovaj posao, ali bez obzira ko ga radio, otpad bi trebalo razvrstavati.
Naučićemo te i kako.

Kućni otpad bi trebalo da razdvajamo dnevno u različite kante(ako ne može, onda bar u kese), prema vrsti otpada.
1. Jedna kanta za otrovan-rizičan otpad, lekove, baterije, farbe, sijalice, paste za cipele, toplomere...
2. Druga kanta je za mokar - biorazgradiv otpad, najčešće su to ostaci od obroka, kore od voća i povrća, cveće i lišće....
3. Treća kanta je za tvrdi otpad od metala, plastike i stakla. Svaku od ove tri vrste(metal, plastika i staklo) trebalo bi stavljati u zasebnu kesu i ubacivati u kontejnere za reciklažu na kojima piše za koji otpad su namenjeni.

Reciklaža(prerada) i korišćenje
Reciklaža je prerada odbačenih materijala, u nove materijale. To čini našu zajednicu i planetu mnogo čistijom, a prirodu i čoveka mnogo zdravijim.

Ona ima važne pozitivne osobine jer:
- Vodi manjoj upotrebi sirovina
- Smanjuje uticaj otpada na zagađenje
- Čini našu okolinu lepom i čistom
- Štedi prostor koji bi bio uništen za deponije otpada
- Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen zbog sirovina
- Štedi novac
- Smanjuje količinu energije da bi se nešto proizvelo

Stvari koje se mogu reciklirati ili iskoristiti:

Papir
stare fotokopije, neupotrebljive knjige, papirne kese, novine, časopisi, kartonske kutije, čestitke...

Plastika
kutije, flaše, kese, torbe...

Staklo
Flaše, tegle

Metal
konzerve, limenke

Ostalo
odeća, nameštaj

 

Kada se odlučite da započnete sa recikliranjem pogledajte u navigaciji sa leve strane ZELENE PUBLIKACIJE, posebno A3 postere sa temama A,B,C od reciklaže i Reciklažne oznake!

 

Razlaganje

Ostaci od živih bića(biljaka i životinja) - organski proizvodi cine 35%-40% čvrstog otpada. Ova velika količina otpada može biti prerađena najprirodnijim putem reciklaže - razlaganjem.
Razlaganje je prirodan biološki proces u kome najčešce bakterije i gljivice razgrađuju organski otpad(ostatke biljaka i životinja) u korisnu i kvalitetnu crnu zemlju poznatu kao humus. Takva zemlja je odlična za uzgajanje cveća i povrća. Ovaj postupak je čist, jeftin i bezbedan i značajno smanjuje količinu otpada. Takođe postaje nepotrebna upotreba hemikalija đubriva, koje su veoma opasne.
Ako imate dvorište ili mesto pogodno za kopanje rupe, potrebno je iskopati rupu željenih dimenzija koja se može ograditi(dno i zidovi) ciglama kako bi se sprečilo mešanje sa zemljom spolja i ulazak otpadnih voda. Svaki put kada se dodaju organski proizvodi (ostaci od jela i slično) to se prekrije tankim slojem lišća, pa slojem zemlje kako bi nestao neprijatan miris. Posle 45 dana nastaje veoma cenjenja i korisna crna zemlja - humus. Trik je da ako želiš da ovaj proces traje kraće, posle kiše sakupiš što više glisti i ubaciš ih u ovu rupu da prirodno razgrađuju hranu.
Ta zemlja je veoma skupa, a rasađivanjem cveća i prodajom cveća ti i tvoji drugari ili škola možete zaraditi dosta novca. Novac ne troši na gluposti, već ga uloži da razviješ ovaj posao i tako finasiraš druge ekološke projekte i spasiš planetu .

Zašto je humusna zemlja tako dobra
- zemlja duže vreme ostaje hranjljiva za biljke
- biljkama daje 16 neophodnih hranjivih sastojaka
- nema posledica povećane kiselosti i baznosti kao kod hemijskih đubriva
- zemlja je lakša za obradu
- zemlja je leti hladnija, a zimi toplija
- sprečava odnošenje i spiranje zemlje - eroziju
- kontroliše rast korova u bašti

 

Šta da radim kako bi smanjio količinu otpada?

Ne kupuj nepotrebno!
KUPUJ NA MERU, BEZ AMBALAŽE!
Nosi pamučnu platnenu torbu kada ideš u kupovinu, odbijaj plastične i papirne kese,
a ako imaš stare iskoristi ih.
Koristi staklene i keramičke čaše i tanjire umesto plastičnih.
Razvrstavaj kućni otpad i odlaži ga pravilno u kontejnere za reciklažu.
Iskopaj rupu za razlaganje prirodnog(organskog) otpada i odlaži ostatke od biljne hrane u nju.
Naročito vodi računa o otrovnom otpadu, ne bacaj ga u prirodu!