- Sve što si poneo sa sobom i vrati sa sobom uključujući i otpatke, u kesi naravno.
Mnogi otpatci su smrtonosna i mučna zamka za velika i mala bića i trajno truju prirodu.
Niko ne želi da umire u mukama. Uvek pokupi svoje otpatke!

- Nikada ne prosipaj automobilsko ulje, visoko je otrovno i trajno truje svu vodu!

- Nikada ne odbacuj baterije u prirodu jer su izuzetno otrovne, sadrže živu i druge otrove!

- Ne koristi deterdžente za pranje u prirodi, jer su veoma otrovni!
Natpis na njima da je biorazgradivo ne znači i da je zdravo. Jedna kap deterdženta ubija sav živi vodeni svet u stotinak litara vode.

- Ne pomišljaj da puštaš kućne ljubimce, a ne pogotvo ukrasne biljke u prirodu.
To može istrebiti čitav ekosistem, ako se ta vrsta raširi u prirodi.
Ona nije stvorena za naše podneblje i obratno.

- Ne pomišljaj da uzimaš životinje iz prirode kao kućne ljubimce, jer oni to nisu.
Možeš biti napadnut ili zaražen. Te vrste traže posebnu neverovatno raznovrsnu hranu i druge uslove, i nemoguće je nabiti takvu hranu redovno, ili napraviti takve uslove. Ptice jedu na stotine različitih vrsta insekata, prelaze stotine kilometara dnevno...U zarobljeništvu vrste iz divljine oboljevaju i žive kratko.Možda je vrsta ugrožena.
Usvoj napuštenog psa i mačku.

- Nikada ne pali otvorenu vatru, jer jedna varnica i vetar te mogu zarobiti u plamenom obruču. Ne pomišljaj da si brži od vatre jer ni životinje brže od tebe to nisu, a pre toga bi se ugušio od dima! U šumskim požarima ginu najbrže životinje i profesionalni vatrogasci...

- Ne beri cveće koje ti se dopadne, jer je neko toliko retko da izumire.

- Ne pomišljaj da jedeš biljke koje 100% ne poznaješ.

- Ne diraj, ne hrani i ne jedi životinje iz mnogo razloga.
Nažalost, za sada one treba da se plaše čoveka, a prilaženje njima, mladuncima ili leglu je za njih napad i možeš stradati.
Ne jedi ih jer nose mnoge parazite i viruse.
Recimo ribe i žabe nose glistu pantljičaru, školjke hepatitis A i sl...

- Ne zadirkuj životinje koliko god mislio da si jači od njih.
Najčešće nisu same, a neke koliko god da su male imaju jake i opasne otrove za alergične i u kolonijama su.

- Ne guraj ruke u pukotine u stenju, drveću i ne podiži kamenje i panjeve.
Retko da ćeš tako naći opasnu životinju, ali ćeš pre uništiti stanište brojnih vrsta.

Ako poželiš da posetiš udaljenu i netaknutu prirodu, potrebno je da to uradiš sa profesionalcima u tome. Postoje razne obuke, za razne namene(vojne, sportske, u slučaju nesreće...) i za različite terene, tj. delove sveta. Postoje neka opšta pravila.

Nikada ne zalazi sam daleko u prirodu, a ako se odlučiš za to biraj iskusne u preživljavanju za pratioce.

Planiraj ekspedicije dugoročno uz priručnike i iskusne saradnike.

Uvek javi na 3 mesta gde si tačno pošao, ako ti se nešto desi. Javi podršci, recimo prijateljima, USMENO, a ne pisanom porukom, mesto, maršutu, vreme polaska i povratka i broj ljudi koji idu, kao i njihove medicinske potrebe (pr. alergije, insulin...), kako bi znali da podignu uzbunu i pozovu pomoć, ako se ne vratite u planirano vreme.

Pakuj stvari za preživljavanje isključivo po spisku za preživljavanje, nikako napamet.
Proveri dali si sve spakovao po tačkama u spisku.

Nikada ne trči kroz prirodu, jer su neki prividno ravni tereni puni jama dubine od po više desetina metara.

Čuvaj se blata, obala reka, i navodno isušenih korita, jer suva pokorica ne znači da se ispod nje ne krije po 3m živog blata. Ne skači sa čamca u vodu ili u blato, makar blato izgledalo suvo. To je smrtonosna klopka, ako si sam!

Ne jedi ništa divlje što nisi ranije koristio.
Semenke divljeg badema se nipočemu ne razlikuje od pitomog,
sem u cijanovodoničnoj kiselini. 10 pojedenih semenki može ubiti neke ljude.

Ako se osetiš ugroženim, daj životinji šansu da pobegne.
Ne nosi vatreno oružije i ne pucaj ni u samoodbrani.
Velike su šanse da razjariš životinju koja bi inače pobegla. Velike životinje poput divlje svinje i medveda čak i da želiš ne možeš ubiti pištoljem - pucanjem u njih zasigurno si sebi potpisao smrtnu presudu. Dakle, ne beži jer su bar duplo brže od tebe, ne gledaj ih i miruj, mišići na telu ti ne smeju biti napeti i životinja će otići.

Ne ulazi u pećine iz mnogo, mnogo razloga. Gasovi, promena temperature, odronjavanje...

Pri kretanju koristi štap kojim teraš sve ispred sebe,
a svaka životinja(čak i otrovnica), ako joj daš šansu, će pobeći.

Hranu nikada ne ostavljaj u šatoru, jer privlači noćne grabljivice.
Stavi je u platneni džak i okači je kanapom na drvo.

Ne pij vodu iz prirode, sem ako nisi u bezizlaznoj situaciji i znaš da je stručno filtriraš.

Čuvaj se SVAKE povrede, čak i one najmanje, recimo žulja.
U prirodi svaka komplikacija najčešće vodi u fatalan ishod, ako si tu na duži period.

 

 

I naravno, otvori čula, opusti se i diši polako i duboko.
Priroda je lekovita...