Kontakt mail:  izvorekoloskesvesti@gmail.com                              Kontakt tel.: 064 476 10 16

Centar za razvoj ekološke svesti - "IZVOR"    
Saveti za zdravu ishranu

" Neka ti hrana bude prvi lek."
Hipokrat 460-377 godina pre Hrista

 

DVANAEST POSTEPENIH KORAKA KA ZDRAVOJ ISHRANI

0. Sve počinje iz glave, pa i odluka da se bude zdrav.
Disciplina je potrebna u svemu, a ne samo u ishrani, jer se samo tada postiže cilj.
Stanje psihe jednako je važno koliko i ishrana. Ne gledaj agresivne prizore, nasilje i slično na TV-dok jedeš. Ne razmišljaj o stresu ili o porocima dok jedeš.Jedi u miru.
Ne budi odsutan dok jedeš.
Dok unosiš hranu razmišljaj samo o plemenitim stvarima, koje su opšte dobro.

1. Jedi samo prirodnu (nesintetičku) hranu.
Prirodna hrana manje nadražuje čula, zdrava je i štiti od bolesti.
Veštačka zamena za hranu, slatkiši, gazirana pića i brza hrana su veoma opasni i štetni jer su izazivači raka i drugih poremećaja (jetre, bubrega...).

2. Jedi prirodnu hranu koja nije prerađevina.
Prerađevine imaju dodatke koji su nezdravi i od njih se brže goji. Recimo keks je prerađevina, a žitarice to nisu.

3. Sve sem mesa, jaja i mleka, jedi u što sirovijem obliku koji možeš da podneseš.
Prženjem i kuvanjem se ubijaju hranljivi sastojci u biljkama (vitamini i dr.),
ali je to kod životinjskih namirnica neophodno jer toplota ubija viruse i bakterije.

4. Pređi sa teških, masnih i mlečnih jela na mediteranske i druge lagane kuhinje.
Teška jela su uzroci većine oboljenja jer sadrže opasne masti i opterećuju organe.

5. Smanjuj postepeno unos hrane životinjskog porekla do isključivanja iz ishrane.
Postepeni prelazi su bezbolniji i zdraviji, a biljna hrana je bogatija vitaminima, nije infektivna i ne sadrži opasne masti. Poseti naše strane o vegetarijanskoj ishrani.

6. Jedi hranu koja raste na podneblju u kome živiš.
Tvoji enzimi za varenje su prilagođeni domaćoj hrani.
Takođe globalna trgovina je doprinela osiromašenju nekih oblasti za plantaže, širenju bolesti, krčenju šuma i upotrebi hemikalija na tropskom voću zbog truljenja usled dugog transporta.

7. Kreći se i umereno vežbaj sa težinama svoga tela u Prirodi.
Svaka vrsta prejakog opterećenja izaziva povrede i oštećenja najčešće zglobova i tetiva.
Ne vežbaj u teretanama, ne trči po betonu i na zagađenom vazduhu. Šetnje i strmi usponi u Prirodi su idelna mesta za vežbu. Kreći se čitavim telom, gipko i na prstima nogu. Neka mišići amortizuju udare, a ne zglobovi i kosti. pazi da nosiš sportsku obuću i pamuk na sebi.

8. Pij što čistiju vodu u dovoljnim količinama.
Metabolički procesi se ne mogu odvijati pravilno bez dovoljno vode.
Novac koji bi potrošio na slatkiše uloži u kupovinu čiste izvorske vode.
Voda iz vodovoda je II druge klase kvaliteta - to je površinska rečna voda.

9. Koristi prirodne lekove umesto sintetičkih. Nikako ne koristi sintetičke vitamine!
Prirodan vitamin C ulazi u ćeliju i štiti je iznutra, dok veštački vitamin C obavija ćeliju spolja jer mu ova ne dozvoljava do uđe u nju kao stranom telu! Osim toga treba da znaš da je kod vitamina presudna kombinacija i odnosi vitamina! Znači svako povrće i voće čini sasvim nešto drugo pozitivno tvom organizmu. Veštačke vitaminske tablete sadrže mnoge otrove u vidu aroma, boja i sl. i koštaju mnogo više od voća!
Sve tablete imaju ponovljene odnose...Sintetiči vitamini su imitacija prirode.

10. Jedi redovno sveže ili sušene:
- koštunjave biljke (lešnik, orah, pistaće, semenke lana i bundeve i druge.)
- divlje bobičasto voće (šipak, kupinu, drenjinu, odrozd, malinu, borovnicu i druge.)
- mahunarke jer sadrže vlakna povoljna za varenje i savršen odnos hidrata i proteina (boranija, bob

11. PRIPREMANJE HRANE JE BITNO KOLIKO I NJEN UNOS
Hrana se mora dobro ispirati par minuta pod mlazom vode.
Opasno je koristiti isti neopran pribor za sečenje različitih namirnica, nečiste posude, daske ili nečiste ruke jer se kontaminira hrana i pribor. Plastične daske za sečenje su visoko otrovne, a drvene daske korišćene za meso prepune su bakterija. Drvo se ne pere deteržentima jer ih upija. Koristite kamene ploče - recimo mermer ako sečete meso. Teflonsko posuđe izaziva rak, aluminijumsko taloži aluminijum u telu. Nerđajući čelik, staklo i glineno posuđe su idealna rešenja za kuvanje i prženje.
Hranu pripremaj polako, zajedno sa onima koje voliš i sa ljubavlju.

 

 

Prepoznaj prirodnu hranu

Nekim generacijama bi ovakav tekst bio smešan ili čak besmislen, jer su odrasli na prirodnoj hrani. Sve ostalo i ne smatraju hranom.
Dobro se sećam ljudina, kao od stene odvaljenih, koji bi na nuđenje kojekakvih bombonica, žvaka i kojekakvih hemikalija koje neki zovu sokovi, odgovarali rečima:
"Ne pijem ti ja to ili ne jedem ti ja to." Kao detetu to mi je izgledalo smešno, a često sam to smatrao odrazom primitivizma, iako sam osećao da su duboko u pravu.
Oni su instiktivno imali odbojnost prema prevari, znali šta je zdravo, imali su mentalnu čistotu i nisu imali zdravstvenih problema, živeći i hraneći se prirodno.
Za samo 3 generacije TV je obrisala tradiciju i genetske resurse.
Stvar vaspitanja je šta će dete smatrati zdravim.
Nažalost danas se roditelji često osećaju neprijatno pred drugima, jer smatraju da uskraćuju detetu nešto, tj. ako ne jede otrove.
Kasnije je dete u pubertetu uveliko ciljna grupa marketinga i želi da se dokaže u društvu vršnjaka konzumacijom sintetičke hrane, prikrivajući nesigurnost podražavanjem imidža konzumenata sa reklama.
Ovo je naročito izraženo u primitivnim i sociljalno siromašnim sredinama.
Naravno detetu ne treba braniti konzumiranje sintetiške, veštačke "hrane",
već mu treba usaditi ljubav prema prirodnoj hrani i pravilnom pripremanju iste.

Veoma mi je zbunjujuće bilo napisati ovakav članak, jer sam trebao naći osećaj mere, koji je individualan, a evo i zašto.
Šta reći deci ako smatrate da se nešto podrazumeva!
Naime moja generacija, iako rođena u gradu, odlazila je na selo za vreme raspusta kod nekoga. Situacija se za par godina strahovito promenila, a ni sela nisu ostala pošteđena urbanizacije i industrijalizacije. Kao dete, 1980.g. prilikom grupne posete planini Goč, doživeo sam da se bliska drugarica onesvestila kada je videla živu svinju u toru.
Zaista mi nije bilo jasno, kako neko ko je rođen u Beogradu 1974.g nije video svinju bar na televiziji do svoje 10 godine!?? To je bila prva svinja koju je ikada videla...pravo čudovište za nju. Ovo sam naveo kao primer koliko su ljudi udaljeni od pitomih životinja, a o divljim životinjama i biljkama i da ne govorimo. Upravo bi njima trebalo razjasniti šta je prirodno a šta ne...uh. Upravo danas sam na internetu pronašao lekciju za američku decu kako da razlikuju fikciju od stvarnosti (da životinje ne koriste govorni engleski jezik, kompijutere i sl.)

Napraviti priručnik za ljude poput moje nekadašnje drugarice isto je što i objašnjavati vanzemaljcu iz udaljene galaksije kako je organizovan život na planeti Zemlji.

Pa hajde da počnemo...

Nesintetička prirodna hrana bi bile sve jestive biljne i životinjske vrste i njihovi proizvodi koje je stvorila priroda.
Sintetička hrana je sve što je čovek izmislio.
Nažalost danas je teško čak i iskusnima da prepoznaju jeste li ili nije nešto 100 % prirodno.
Ako se prirodna hrana meša sa sintetičkim dodacima, smatraćemo je takođe sintetičkom.

SINTETIČKA HRANA SE BAZIRA NA OBMANI ČULA ZNATNO AGRESIVNIJIM UKUSOM, MIRISOM I BOJOM KOJE NALIKUJU PRIRODNOM, ALI POTPUNO OPASNOM I NEZDRAVOM STRUKTUROM.

PRIRODNO	SINTETIČKO
ŽIVOTINJE (SISARI, RIBE, MEKUŠCI, INSEKTI...)	GM HRANA, BRZA HRANA
BILJKE - POVRĆE, VOĆE I DR. BILJKE	GAZIRANI SOKOVI, BOMBONE, ŽVAKE...
BELI I ŽUTI ŠEĆER, MED	VEŠTAČKI ZASLAĐIVAČI
JAJA, MLEKO...	SINTETIČKE PENE, KREMOVI I GELOVI

 

Komercijalne etikete o načinu gajenja i dr. faktorima hrane

Danas, za razliku od prošlosti, u pogledu zdrave hrane, postoje razvijene zemlje i one potpuno degenerisane. Evropa se delimično bori protiv genetski modifikovane hrane a USA je zdušno podržava, uvodeći je u svoje kolonije - veći deo sveta.
Takođe uvođenje zakonskog reda i hibridizacija, sorte i rase najčešće ubijaju male nekomercijalne proizvođače, one koji daju najbolje iz prirode.

U Srbiji koja je na prelazu iz razvijene u degenerisanu zemlju, samo u pogledu zdrave hrane, još uvek je relativno jednostavno kupiti prirodnu hranu. To neće potrajati još dugo, ali o tome kad dođe vreme.
Naime zdrava hrana se kupuje kod nekog seljaka (a ako baš mora onda na pijaci), koji ne koristi hemijske preparate, ne zna da oni postoje, prezire ih i čiji plodovi su neugledni, sitni i imaju rupe od crvića po sebi.
Pazi da razlikuješ rupe od crvića i progoretine od hemikalija po biljkama.
Dobro je i da pitaš seljaka odakle su on i hrana.
Što je više u nedođiji to je hrana zdravija.
Idealno je da otputuješ na neku planinu, selo i doneseš sebi zalihe svega.
Pretpostavimo da u tom kraju nije termoelektrana ili lokacija bombardovana osiromašenim uranijumom...

Ako kupuješ voće koje je prskano hemikalijama postoji vreme zadržavanja hemikalije u biljci i tada se ona ne jede.
Taj period se zove KARENCA i tada proizvod ne bi smeo da se nađe u prodaji.
Naravno u praksi se to ne poštuje pa jedemo i otrove.

Ako te nužda natera u samoposluge, EU ili ne daj bože u USA savetujemo ti da zapamtiš navedene oznake na ambalaži i jedeš što manje.

Mnogo proizvođača smišlja svoje oznake i sama sebi dodeljuje titule i "ateste" čime potrošača dovode u obmanu. U mnogim zemljama takvo ponašanje je sankcionisano zakonom. Ovo što sledi su testirane oznake.

ORGANSKI PROIZVODI
		OKO 55 VRSTA ETIKETA I SVE SU VISOKO POUZDANE I NA SVIMA PIŠE ORGANIC Znači nema veštačkog đubrenja

 

BEZ ILI SA MINIMUMOM PESTICIDA
VISOKO POUZDANE
DONEKLE POUZDANE

 

SOCIJALNO ODGOVORNE
VISOKO POUZDANE
DONEKLE POUZDANE

 

GENETSKI NEMODIFIKOVANO

VISOKO POUZDANE

 

ODRŽIVA POLJOPRIVREDA
VISOKO POUZDANE
DONEKLE POUZDANE

 

ODRŽIVO RIBARENJE

VISOKO POUZDANE

 

ZA DOBROSTANJE ŽIVOTINJA
VISOKO POUZDANE

 

 

Obmana važi samo za određeni prečnik

 

Šta da radim?

Kupuj samo prirodne, organske proizvode.
Kupuj bez ili sa što manje ambalaže, najbolje na meru.
Ne kupuj konzervisanu hranu, već uzimaj svežu, sušenu ili zamrznutu hranu.
Ako uzimaš pakovanu, uzimaj jedan veći paket umesto više manjih paketa i čitaj sastav na etiketi. Informiši se na našim stranicama o opasnim sintetičkim dodacima u hrani.

Ne uzimaj najlon kese u prodavnici, već nosi svoju torbu.