Kontakt mail:  izvorekoloskesvesti@gmail.com                              Kontakt tel.: 064 476 10 16

   
             Centar za razvoj ekološke svesti - "IZVOR" 

Problemi sa energijom!

Jedna termoelektrana snage 1.000 megavata za godinu dana potroši oko 2,5 miliona tona uglja i proizvede osam miliona tona ugljen-dioksida, 40 miliona tona sumpor-dioksida, šest miliona tona prašine i pola miliona tona letećeg pepela.



Svake godine na svaki hektar u krugu poluprecnika od 100 kilometara oko Termoelektrane "Nikola Tesla" pada po 326 kilograma sumporne kiseline.
Svetski naučni eksperti smatraju da već 30 kilograma sumporne kiseline po jednom hektaru godišnje vodi u ekološku katastrofu, te se onda u krugu poluprečnika od 100 kilometara oko TE Nikola Tesla odvija jedanaest ekoloških katastrofa istovremeno.

Problem predstavlja i to što domaćih rezervi uglja, bez Kosova, uz sadašnji nivo proizvodnje električne energije, ima za oko 50 godina pa i zbog toga treba razmišljati o razvoju potencijala.

Preko 55% instalisane snage termoelektrana pripada TE koje su provele više od 100000h na mreži, prosečno starih 25 godina.
Poslednjih 10 godina nije izgrađen ni pušten u pogon značajniji objekat, osim jednog agregata snage 27MW u HE "Đerdap 2".
Ako je životni vek gradevinskih objekata kod TE izmedu 20 i 25 godina,
a kod HE između 40 i 50 godina vidimo da situacija nije nimalo naivna, tako da u bližoj budućnosti produženje radnog veka, modernizacija i rekonstrukcija moraju biti na vrhu prioriteta EPS-a.

Smatra se da je vazduh zagađen, ako mu je sastav izmenjen, naročito ako mu je smanjen procenat kiseonika. Obično je maksimalna dozvoljena granica za kiseonik 17%.

PROMENA KONCENTRACIJE CO2 I TEMPERATURE

Efekat staklene bašte

Šta je to efekat staklene bašte?
Deo reflektovanog zračenja sa Sunca se apsorbuje u stakleničkim gasovima
(CO2, N2O, CH4, HFC, PFC, SF6).
To je značajan mehanizam održanja temperature atmosfere (bez tih gasova temperatura bi bila 30 stepeni niža).

Danas je već sa sigurnošću poznato da se koncentracija CO2 značajno povećala tokom poslednjeg veka, pa je gotovo sigurno da je to posledica ljudske aktivnosti.
Postoje dakle i prirodni izvori promene koncentracije CO2 među ostalim i vulkanske erupcije. Zemlja je dinamički a ne statički sistem. Međutim, sve je više očigledno da postoji jaka veza između koncentracije CO2 i prosečne globalne temperature.
Zemlja se zagrejala za 0.5°C u toku prošlog veka.
Procenjuje se da će se globalna temp. vazduha na Zemlji povećati za otprilike 1-3.5°C do 2100. godine. To je najbrže menjanje klime u poslednjih 10000 godina.
Zagrevanje ovakvih razmera uticaće na promenu temperature i raspodelu padavina.
To će prouzrokovati porast nivoa mora i promene u raspodeli snadbevanja vode za piće. Takođe će uticati na zdravlje ljudi, vitalnost šuma i drugih prirodnih oblasti, kao i na poljoprivrednu proizvodnju, hranu. Zbog više vode u atmosferi biće više kiše i snega, što će uzrokovati poplave, eroziju tla i ogromne štete.
U drugim oblastima Zemlje biće suša.
Za poslednjih 100 godina nivo mora porastao je za 10-25cm.
Topljenje glečera širom sveta doprinelo je povećanju nivoa mora.
Topljenje i zagrevanje tundre (Sibir, Aljaska) dovodi do raspadanja organskih materija i oslobadanje ugljenika, stvarajući dodatni izvor stakleničkih gasova.

PROMENA KONCENTRACIJE UGLJENDIOKSIDA(CO2) MERENE U ATMOSFERI OD 1870

PROMENA GLOBALNE PROSEČNE TEMPERATURE od 1860.g. do 2000.g

KRETANJE EMISIJE CO2 PO VRSTAMA GORIVA (ugalj, nafta, gas)

KRETANJE EMISIJE CO2 PO REGIONIMA

SMANJENJE EMISIJE CO2 PRI PROIZVODNJI EL.ENERGIJE



NUKLEARNA ENERGIJA

Zemlje s velikim udelom nuklearne energije u proizvodnji struje (Litvanija, Francuska, Belgija preko 60%, Ukrajina, Švedska, Bugarska, Slovačka, Švajcarska, Mađarska, Slovenija preko 40%, Južna Koreja, Japan, Nemačka, Finska preko 30%, Španija, Britanija preko 20%) će vrlo teško smanjiti emisiju ako se odluče za odustajanje od nuklearne opcije.

prednosti	nedostaci
emisija CO2 je zanemariva	politički neprihvatljiva u velikom broju zemalja
	visoki kapitalni troškovi-značajno skuplja od fosilnih goriva
	incidenti su sa neprihvatljivim rizikom
	problem odlaganja radioaktivnog otpada

PREDNOSTI I NEDOSTACI NUKLEARNE ENERGIJE

 

KOMBINOVANI CIKLUS

Kombinacijom gasne i parne turbine moguće je povećati efikasnost s 30-35% uobičajenog Rankineovog procesa na 50-65%.

prednosti	nedostaci
udvostručenjem efikasnosti pri proizvodnji električne energije moguće je prepoloviti emisiju CO2	relativno komplikovana tehnologija

PREDNOSTI I NEDOSTACI KOMBINOVANOG CIKLUSA

KOGENERACIJA (TET)

Ideja kogeneracije je da se otpadna toplotna energija koja izlazi iz dimnjaka TE iskoristi, recimo za grejanje tople vode i pare (daljinska toplota), koja će se koristiti ili u industriji ili u sistemima daljinskog (centralnog) grejanja. Time se iskoristivost povećava s 30-35% uobičajenog Rankineovog procesa na 60-70%.

prednosti	nedostaci
korišćenjem istog goriva za proizvodnju električne i toplotne energije moguće je prepoloviti emisiju CO2	proizvodnja toplotne energije mora biti na mestu (ili blizu) potrošnje
	proizvodnja električne energije mora biti blizu mesta hlađenja (reke, more)
	proizvodnja električne energije nije preporučljiva blizu velikih koncentracija stanovništva zbog zagađenja
	potrebna gradnja toplovoda

PREDNOSTI I NEDOSTACI KOGENERACIJE

Treba razlikovati korišćenje energije obnovljivih izvora za proizvodnju električne i toplotne energije. Za sada samo hidroenergija ima značajan udeo u proizvodnji električne energije, iako se posljednjih godina probija energija vetra koja se približava komercijalizaciji. Ipak, može se sa velikom verovatnoćom reći da obnovljivi izvori neće značajnije učestvovati u zadovoljenju Kyoto protokola, bilo zbog cene ili zbog ograničenih ekonomski iskoristivih resursa.

prednosti	nedostaci
zanemariva emisija CO2	jeftini potencijali već iskorišćeni
	velike HE čine velike ekološke štete
	male HE su teško isplative
	plavljenje korisnog (naseljenog ili obrađenog) zemljišta

PREDNOSTI I NEDOSTACI HIDROENERGIJE

Iako sagorevanje biomase i otpada stvara emisiju CO2, smatra se da bi ta ista biomasa svojim prirodnim procesom truljenja emitovala istu količinu CO2 pa prema tome ulazi u energente koji smanjuju emisiju. Čak i uzgajanje biomase ima isti učinak jer će vegetacija povući gotovo sav potreban ugljenik iz atmosfere.

prednosti	nedostaci
"zanemariva" emisija CO2	slaba energetska moć
	potrebna velika površina
	skup transport - samo na lokalitetu gdje je biomasa nusproizvod nekog drugog procesa

PREDNOSTI I NEDOSTACI SAGOREVANJA BIOMASE

Procene obnovljivih izvora za Srbiju

Hidropotencijal malih tokova je na nivou od 0,4 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje,
a geotermalna energija ima energetski potencijal 0,19 miliona tona, dok za energiju vetra i sunčevog zračenja ne postoje pouzdani podaci.
Energija koja bi se godišnje mogla dobiti korišćenjem biomase u Srbiji procenjena je na 2,68 miliona tona ekvivalentne nafte. Od toga se 1,66 miliona tona ekvivalentne nafte odnosi na poljoprivredu, a oko milion tona na šumsku biomasu.
Ugalj se u Srbiji najvećim delom koristi za proizvodnju električne energije u termoelektranama i zadovoljava oko 70 odsto potreba za električnom energijom.
Ukupni godišnji energetski potencijal biomase u Srbiji je na nivou od 40 odsto energetske vrednosti uglja koji se godišnje proizvede u našim rudnicima.

Ti držiš kjuč!

Potrošnja el. energije u Srbiji

Kao što vidiš domaćinstva su najveći potrošači!
Nauka ima sve manje izbora. Broj stanovnika raste i sve je više uređaja na struju.
Štednjom imaš čistiji vazduh, stabilnu klimu, jeftiniju hranu, ušteđen novac, zdravlje i naravno izbegao si radijaciju iz nuklearki...
Rasipništvo ili život - na tebi je.

Pogledaj koliko je lako prepoloviti račune za struju, sačuvati zdravlje i Prirodu, proizvoditi sam energiju OVDE.