Održivi razvoj, održivo življenje, održivost, ekologija, opstanak, krah ekosistema, analize, planiranje

Kontakt mail: izvorekoloskesvesti@gmail.com Kontakt tel.: 064 476 10 16

ekološke svesti - "IZVOR"
Zakoni opstanka

Ovaj tekst je preuzet od grupe naučnika okupljenik u grupu "Die off - http://dieoff.org/" - u prevodu "Izumiranje - krah ekosistema", preveden je doslovno bez izmena, autor teksta je Albert Bartlett, Department of Physics, University of Colorado, Box 390, Boulder, CO 80309-0390. Mi smo sa tekstom saglasni u potpunosti, jer se zakoni poklapaju sa našim iskustvima u krahu simuliranih, veštački pravljenih ekosistema.

ZAKONI, HIPOTEZE, OPAŽANJA I PREDVIĐANJA
OKO ODRŽIVOSTI

Zakoni hipoteze, opažanja i predviđanja koja slede su ponuđena da odrede pojam"održivost" koji može biti shvaćen kao "za mnogo milenijuma".
U nekim slučajevima ove rečenice su dopunjene posledicama označenim velikm slovima. Sve one se odnose na stanovništvo i količinu potrošnje dobara i sirovina veličina zabeleženih u svetu 1994. god., i nisu primenljive na male grupe ljudi u plemenskim zajednicama.

Veruje se da se zakona treba držati rigorozno.

Hipoteze su manje rigorozne od zakona. Može biti izuzetaka kod nekih i neke se mogu pokazati pogrešnim.
Iskustvo može pokazati da neke hipoteze mogu biti uzdignute na nivo zakona.

Posmatranja mogu baciti svetlo na probleme i na mehanizme za nalaženja rešenja problema.

Predviđanja su od strane nuklearnih fizičara u penziji koji su ove probleme posmatrali decenijama.

Ova lista je jedna kompilacija i stoga može biti nekompletna.
Čitaoci su pozvani da komuniciraju o stavkama koje bi trebale ili ne da budu u ovoj listi.

Garrett Hardin-ova 3 zakona humane ekologije

Prvi zakon

"Nikada ne možemo da uradimo samo jednu stvar"

Ovo je dubokoumno i rečito zapažanje o uzajamnoj povezanosti s prirodom.

Drugi zakon

"Ne postoji način da nešto odbaciš."

Kompleksna izjava na jedan od glavnih problema potrošačkog društva.

Treći zakon

Uticaj (I) neke grupe ili nacije na životnu okolinu je predstavljen odnosom I=PAT
gde je P veličina stanovništva, A je uticaj po glavi stanovnika, meren odnosom potrošnje po glavi i T je veličina oštećenja od tehnologija korišćenih da podrže potrošnju.

Hardin je ovaj zakon pripisao Ehrlich i Holdren, 1971.

Primedbe na ovaj zakon mogu biti da je zastareo, jer I se menja kao da je P linearno.
Postoje situacije gde uticaj čoveka na okolinu toliko štetan da P raste brže nego linearno, tj na n-ti stepengde je n>1.

Gradnja tri teoreme

Ove teoreme su iz rada eminentnog ekonomiste Kenneth Boulding (Boulding, 1971).

Prva teorema: "Sumorna teorema"

"Ako je krajnje ograničenje ljudskog rasta beda, stanovništvo će rasti sve dok ne bude dovoljno bedno da zaustavi svoj rast."

Druga teorema: "Potpuno sumorna teorema"

Ova teorema tvrdi da svaki tehnološki napredak može samo odložiti bedu neko vreme, toliko dugo dok beda ne postane jedino ograničenje rasta, tj. tehnička poboljšanja će povećati rast stanovništva i uskoro će omogućiti da još više ljudi živi u bedi.
Krajnji cilj tehničkih poboljšanja je da poveća održivu količinu pritiska stanovništva na prirodu, što će voditi povećanju bede.

Treća teorema: "Umereno optimistična forma sumorne teoreme"

Ako se pronađe nešto što će sem bede, rastuće stanovništvo držati pod kontrolom, stanovništvo ne mora da raste do granica bede i gladi i može biti stabilno.

Albert-ov aksiom

Motivacija, za razliku od ostalih metoda, je najbolji pristup kontracepciji. Pojedinac odgovara na oskudicu imanjem manje dece, i čeka priliku da ima više dece. Kontra od demografskog prelaznog modela, ekonomski razvoj ne izaziva smanjenje porodice; svugde gde se ozbiljno ekonomski dozvoli, tj. stvore prilike, veličina porodice se širi(Abernethy, 1993.).
1. Strana pomoć isporučivana primaocima da poboljša shvatanje ekonomskog dobrostanja, izazvala je povećanje neplodnosti.
2. Migracije iz oblasti sa niskom ekonomskom mogućnošću u one sa višom izazvala je kod migranata porast neplodnosti, koja je trajala generaciju ili dve.

ZAKONI KOJI SE ODNOSE NA ODRŽIVOST

Prvi zakon

Rast stanovništva i/ili rast potrošnje ne može biti održan.

A) Rata rasta stanovništva manja ili jednaka nuli i opadajuća rata potrošnje resursa su neophodni uslovi za održivo društvo.

B) Neodrživost će biti siguran rezultat svakog programa "razvoja", bilo ili ne rečeno da je on "održiv", ako ignoriše problem rasta stanovništva i koji ne planira uspeh od nule rasta ili smanjenja rasta stanovništva i smanjenja potrošnje resursa.

C) Istraživanja i programi regulacije, državnih agencija, koji su finansirani da štite okolinu i promovišu održivost, su dogoročno gledano nebitni, ako ti programi ne odrede količinu ljudske populacije koja može biti izdržana neograničeno i ne prouče demografske uzroke i posledice na životnu sredinu.

D) Društvo ili sektor društva, koji zavisi od rasta stanovništva ili rasta potrošnje resursa, su neodrživi.

E) Osoba koja zastupa rast stanovništva i/ili rast rate potrošnje resursa, zastupa neodrživost.

F) Osoba čije akcije direktno ili indirektno prouzrokuju rast stanovništva ili potrošnje resursa
odmiče društvo od održivosti. (Reklamiranje svog grada ili države, kao pogodnog za gradnju fabrika izražava želju da se poveća broj stanovnika u toj oblasti.)

G) Termin "održiv rast" je oksimoron.

Drugi zakon

Što je veće društvo i ili je veća rata potrošnje resursa, teže će biti transformisati društvo u uslove održivosti.

Treći zakon

Vreme odgovora populacije, stanovništva da promeni stopu plodnosti je koliko i životni vek, tj. od 50 do 70 godina. (Posledica ovoga se zove populacioni momentum.)

A) Živimo u vreme kada ljudi ne gledaju dalekosežno.

B) Biće teško ubediti ljude da deluju sada i promene kurs, ako potpuni rezultati neće biti očigledni za vreme njihovog životnog veka.

Četvrti zakon

Veličina stanovništva koja je održiva i prosečan održiv standard življenja stanovništva su međusobno inverzno povezani.

A) Što se želi viši standard življenja mora se hitno samnjivati veličina stanovništva.

B) Smanjenje rate potrošnje resursa i smanjenje rate proizvodnje zagađenja može stvoriti mogućnosti za izdržavanje veće održive populacije.

Peti zakon

Održivost zahteva veličinu populacije manju ili jednaku od kapaciteta koji ekosistem može da izdrži za željeni standard življenja.

A) Održivost zahteva ravnotežu između ljudskog društva i stabilnog ekosistema.

B) Uništavanje ekosistema vodi u smanjenje izdrživih kapaciteta i ili održivog standarda življenja.

C) Rata uništavanja ekosistema raste sa ratom rasta populacije.

D) Rata populacionog rasta manja ili jednaka nuli je neophodan ali ne i dovoljan uslov za zaustavljanje uništavanja životne sredine.

Šesti zakon

Korist od rasta stanovništvai i rasta rate potrošnje resursa nagomilava mali broj ljudi, a troškove rasta stanovništva i rasta rate potrošnje resursa plaćaju svi u društvu.

A) Pojedinci koji imaju korist od rasta stanovništvai i rasta rate potrošnje resursa, nastaviće da to snažno podržavaju.

B) Pojedinci koji promovišu rast su motivisani time da je rast za njih dobar. Ucilju da pridobiju javnost za ostvarenje svojih ciljeva, moraju ubediti ljude da je rast stanovništva i rast rate potrošnje resursa dobar i za društvo.

Sedmi zakon

Rast u rati potrošnje resursa, kao recimo fosilna goriva, izaziva dramatičan pad u očekivanom trajanju resursa.

A) U svetu gde raste rata potrošnje resursa, je ozbiljno navođenje na zabludu da će neobnovljivi resursi trajati očekivano, bez predviđanja rasta.

B) Intelektualno je nepošteno zagovarati rast rate potrošnje neobnovljivih resursa, dok se u isto vreme razuveravaju ljudi činjenicama koliko će resursi trajati po sadašnjoj rati rasta potrošnje.

Osmi zakon

Vreme trajanja neobnovljivih izvora može biti odloženo, verovatno na dugo vreme, sa tehnološkim poboljšanjima u efikasnosti kojima se izvori oporavljaju i koriste; koriščenjem resursa u skladu sa programima održive dostupnosti(Bartlett, 1986); reciklažom; korišćenjem zamena resursa.

Deveti zakon

Kada se ulože veliki napori da se poveća efikasnost korišćenja resursa, rezultujuća ušteda je potrošena na dodavanje potreba resursu koje rastu kao posledica umerenog rasta u populaciji.

A) Kada se resursi koriste efikasnije, posledica je često da se "višak" ne ostavlja u stranu za budu'e generacije, već se koristi odmah da podstakne i podrži rast populacije.

B) Ljudi imaju neverovatnu potrebu da nađu trenutnu upotrebu za sve dostupne resurse.

Deseti zakon

Korist od velikih napora da se očuva okolina je lako poništena sa dodatnim zahtevima na životnu sredinu kao rezultat malog porasta u ljudskoj populaciji.

Jedanaesti zakon: (Drugi zakon termodinamike)

Kada rata zagađenja pređe prirodne kapacitete prečišćavanja ekosistema, lakše je zagaditi nego očistiti životnu sredinu.

Dvanaesti zakon:(Eric Sevareid-ov zakon)

Glavni uzrok problema je rešenje(Sevareid, 1970).

A) Ovaj zakon bi trebao biti centralni deo višeg obrazovanja, posebo kod inženjera.

Trinaesti zakon

Ljudi će zauvek zavisiti od poljoprivrede.

A) Centralni zadatak održive poljoprivrede je da očuva poljoprivredno zemljište. Poljoprivredno zemljište mora biti zaštićeno od gubibitaka kao što su erozija,urbanizacija i razvoj, trovanje hemikalijama, salinizacija, polavljivanja.

Četrnaesti zakon

Ako iz bilo kakvog razloga ljudi ne uspeju da zaustave rast populacije i rast potrošnje resursa, priroda će zaustaviti te poraste.

A) Prirodni metodi zaustavljanja rasta su surovi i nehumani.

Petnaesti zakon

Ljudi koji gladuju ne mare za održivost. Ako se želi dostići održivost, neophodno vođstvo i resursi moraju doći od ljudi koji ne gladuju.

Šestnaesti zakon

Dodavanje reči održivo našem rečniku, raportima, programima, spisima, imenima institucija i istraživačkim programima,
nije dovoljno da društvo dostigne održivost.

Sedamnaesti zakon

Izumiranje je zauvek.

Dao sam ti Dugu, da spojiš Nebo i Zemlju....

Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija licence. http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/